Zanimljivosti

Pčelarstvo na našim prostorima kroz istoriju:

Rimljani su prvi otkrili povoljne efekte na probleme varenja kada bi preporučili med kao blag laksativ. Med se tako koristio u lečenju dijareje. Glavni princip koji stoji iza ovih teorija je verovanje da med pomaže uništavanju određenih bakterija u crevima ponašajući se kao preventivni faktor.

honeyassociation

U toku celog života jedna pčela proizvede samo 1/12 kašičice meda.

Nakon što napusti staro gnezdo, roj obično preleti tek nekoliko metara, i tu stane. Pčele izletnice traže pogodno mesto za osnivanje nove kolonije. Napokon, jedno odredište bude odabrano i onda uzleće čitav roj.
Svaka kolonija sastoji se od jedne ženke koja polaže jaja - matice - i njenih mnogih sterilnih kćeri, zvanih radilice. Radilice sakupljaju hranu, grade košnicu i podižu mlade. Mužjaci se podižu samo u onim godišnjim dobima kada je njihovo prisustvo neophodno.
Matica mora da proizvede neku materiju koja privlači radilice, a koja se od nje može dobiti samo direktnim kontaktom. Ta tvar očigledno stimuliše uobičajeno radno ponašanje košnice. Taj hemijski glasnik se naziva "matična tvar" ili feromon. Eksperimenti su dokazali da ga pčele preuzimaju neposredno s tela matice.
Medonosne pčele ne zavise samo od fizičkog dodira s kolonijom već tako�e zahtevaju i socijalnu bliskost i podršku. Ako izolujete pčelu od njenih sestara, ona će ubrzo umreti.
Pčeli radilici potrebno je deset miliona letova da bi sakupila dovoljno nektara za proizvodnju pola kilograma meda.
Pčela radilica je dugačka tek oko jedan centimetar i teži tek oko šezdeset miligrama; ipak, u stanju je da leti s teretom mnogo težim od sebe same.

iz knjige "Tajni život pčela", Sue Monk Kid

Med je jedan od najčudesnijih proizvoda u prirodi. Vrlo je cenjen još od najstarijih vremena i mnogo se upotrebljavao, budući da je predstavljao jedini izvor šećera, do kojeg su ljudi u to vreme mogli doći. U staro doba med je služio kao lek, zatim za pripremu pića što se zvalo medovina i kao sastojak u mešavini s vinom i ostalim alkoholnim pićima. U Egiptu se med upotrebljavao i za balzamovanje, a u staroj Indiji za konzerviranje voća i pravljenje kolača. Med se spominje u Bibliji, Kuranu i u spisima mnogih pisaca stare Grčke. Prema tome, kao što vidite, med se počeo vrlo rano upotrebljavati. Danas se med koristi na stotine različitih načina. Njime se zaslađuju kolači i pecivo. Med se upotrebljava u sladoledu u proizvodnji lekova i u prehrani dojenčadi. Kao izvor energije pomaže sportistima. Med ima antiseptičko delovanje (štiti od infekcije), pa se upotrebljava za lečenje rana i posekotina. Takođe se koristi u izradi raznih losiona, u cigaretama, pa čak i u antifrizu (tečnosti za sprečavanje zamrzavanja automobilskih hladnjaka) .

iz enciklopedije "1000 zašto, 1000 zato"

Verovali ili ne, pčela mora da obiđe od 3 do pet miliona cvetova za samo jedan kilogram meda. Pri tom prevali put koji je sedam puta veći od obima zemljine kugle. Krajnji proizvod je med, prirodni antibiotik, koji ubija bakterije. Med će sprečiti dalje razvijanje stafilokoka, protiv kojih postoji bezbroj antibiotika. Koji se to delotvoran sastojak nalazi u medu, još uvek nije otkriveno. Ipak, nemojte biti sigurni da će svaki med imati isto dejstvo. On mora biti proizveden hlađenjem ili blagim zagrevanjem.