Propolis

Od svih proizvoda koji se dobijaju iz pčelinje košnice, sve do nedavno propolis je bio najmanje poznat i nedovoljno cenjen.

Propolis je pčelinji proizvod koji predstavlja mešavinu smolastih materija koje pčele sakupljaju sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Tačnije, to je crvenkastožuta, lepljiva smola, prijatnog aromatičnog mirisa, koja u toplim rukama lako omekša Pčele ga sakupljaju u toku cele pašne godine a najviše pred nastupajuću jesen i zimu. Prikupljaju ga s raznog drveća, najčešće sa topole, vrbe, kestena i konifera. Propolisom (grčki: pro - ispred i polis - grad) pčele zatvaraju, štite svoju košnicu. Njime popunjavaju sve pukotine i nepotrebne otvore kako bi svoje stanište zaštitile od vetra, kiše i sl. u predstojećem periodu. Takođe, pčele njime oblepljuju svako strano telo koje se nađe u košnici (npr. miš) da bi se štitile od neprijatnih mirisa i bakterija koje nastaju prilikom raspadanja leša. Ako je razmak između plodišnih okvira i plodnjače veliki, pčele na više mesta prave po podnjači naslage od propolisa i voska, koje im služe za brže penjanje do saća i spuštanje na podnjaču. Novoizgrađene voštane ćelije pre polaganja jaja pčele takoreći okupaju, propoliziraju, što predstavlja odličnu dezinfekciju istih. Pčelar propolis može da prikupi iz košnice, sa ramova ili na drugi način, po pravilu samo u julu mesecu. Kanije ga ne treba uzimati jer je u tom periodu neophodan pčelama kako u cilju zaštite svog stana tako i za stalnu dezinfekciju istog. Pčele su na planeti u svom sadašnjem obliku, kako tvrde neki eksperti, oko 80 miliona godina! Ne treba reći da su izdržale test vremena bolje nego bilo koja druga vrsta na planeti. Eksperti tvrde da su najveći razlozi za ovu neverovatnu egzistenciju prirodna svojstva samih pčelinjih elemenata. Nema načina da čovek sam stvori svojstva meda, polena i propolisa. Oni čak sadrže određene komponente koje su toliko kompleksne da se tek trebaju identifikovati i kategorizovati. Propolis sadrži vise od 300 različitih supstanci. One su raspoređene u 55% smola i balzama, 30% voska, 10% eteričnih ulja i 5% polena. Sadrži sve poznate vitamine sem vitamina K, i ima 15 minerala koje ljudsko telo treba da normalno funkcioniše (ne sadrži sumpor). Propolis ima sledeća svojstva:

• bakteriološko,
• antivirusno,
• biostimulativno i
• lokalno - anestetičko.

Rastvara se u alkoholu i etru. Njegov sastav i osobine pokazuju velike mogućnosti u primeni u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici i dr.Najčešće je propolis u upotrebi u vidu propolisnih kapi (rastvor propolisa u alkoholu ili eteru). Pre svega ove kapi imaju širu primenu u lečenju više oboljenja zbog svojih baktericidnih svojstava. Kapima se postižu dobri rezultati jer vrše dezinfekciju unutrašnjih organa :grla i krajnika, sluzokože tankih i debelih creva, pomažu lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san,smiruju napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomažu u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Propolis se upotrebljava u obliku tinkture kao premaz protiv gnojnih zapaljenja.  U stomatologiji propolis se upotrebljava za dezinfekciju sluzokože i neutralisanje neprijatnog zadaha iz usta. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti izaziva štetne reakcije u organizmu. Pošto su u upotrebi sve više sintetički preparati na koje se organizmi brzo privikavaju, propolis dobija sve veći značaj kao prirodan čist preparat. Preosetljivost na upotrebu propolisa praktično ne postoji. Ovo zato što su mnogi sastojci u njemu zastupljeni u minimalnim količinama i što je delovanje tih sastojaka u idealnom međusobnom odnosu.Propolis je najprirodniji antibiotik koji je čovek ikad otkrio. Neverovatna stvar oko ove tvrdnje je da se otkriće dogodilo pre 2000 godina. Mnogo ljudi verovatno nije ni čulo za propolis, a opet stare knjige preporučuju propolis za mnogobrojne bolesti. Rimljanima, Grcima i egipatskim faraonima je bio poznat kao redak ali visoko efektivan pčelinji proizvod za očuvanje zdravlja i održavanje lepote. Kvaliteti ove medicine su poznati od početka pisane istorije. Međutim, samo u poslednjih dvadeset godina su naučnici uspeli da dokažu da je propolis važan kao što su naši preci mislili. Naučno priznat danas se smatra prirodnim lekom i važnim delom nauke o prehrani. Njegova popularnost stalno raste zbog njegovih mnogostranih mogućnosti i upotrebe.

Da bi pčelari lako došli do većih količina propolisa, dajemo uputstvo za njegovo prikupljanje i konzervisanje.

Pošto pčele najviše sakupljaju propolis u proleće i jesen, tada ga i treba prikupljati. To se najjednostavnije i najpraktičnije čini pomoću deblje plastične folije. Folija izrezana tako da potpuno pokriva plodište ili medište košnice, postavlja se direktno preko satonoša okvira. Kada unose propolis, pčele žure da što pre zatvore sve prolaze između satonoša okvira i folije, gomilajući propolos i na foliju i na ivicama satonoša okvira. Nagomilani propolis treba svakih 10 dana skidati sa folije i ivica satonoša pomoću pčelarskog noža, i to onom njegovom stranom koja se upotrebljava za struganje voska i drugih materija sa okvira i košnica.

Konzervisanje propolisa: prikupljeni propolis koristi se i prodaje u čvrstom stanju ili konzervisan u alkoholu. Trgovine ga uzimaju samo u čvrstom stanju, onako kako je prikupljen, bez ikakvog čišćenja ili sitnjenja. Posle prikupljanja propolis se stavlja u najlonske vrećice i čuva na hladnom mestu do prodaje. Da ga moljci ne bi napadali, treba u kesu staviti cvet lavande. Propolis se čisti i konzervira po sledećem postupku. Prikupljeni propolis treba dobro istisnuti i sipati u pivske ili neke druge flaše do polovine. Zatim se flaše naliju sa 96% alkoholom. Propolis treba dobro izmućkati i ostaviti u zatvorenoj flaši nekoliko dana da miruje. Potom flašu dobro promućkati pa propolis kroz filter ili ređe platno procediti, da bi se odstranio talog. Tako prečišćen propolis koristi se u medicinskim, veterinarskim i drugim labaratorijama koje vrše otkup.