Mleč je gusta neprozirna masa bele do bledo žućkaste boje. Ima karakterističnu aromu i oštar kiseo ukus sa slatkim akcentom. Kompleksne je hemijske strukture koju proizvode mlade pčele negovateljice kao hranu za larve. Iako nije tako dobro poznata kao pčelinji polen, matična mleč je jednaka polenu po lekovitosti. Mlade pčele negovateljice prave matičnu mleč, to je sekret iz žlezda na vrhu njihovih glava. 2-3 dana matična mleč je jedina hrana koja se daje svim mladim larvama u procesu njihovog sazrevanja, dok je za maticu to hrana ceo životni period. Za 3 dana tokom kojih su larve pčela radilica hranjene matičnom mleči, one dosegnu maksimalno razviće; njhova težina se poveća oko 250 puta. Matica dosegne zrelost 5 dana pre pčela radilica; kada potpuno sazri, njena težina je duplo veća od težine pčela radilica. Životni vek pčele radilice je oko 35-40 dana; dok matica živi 5-6 godina i ekstremno je plodna. Jednom je oplođena i od tog momenta može da snese čak do 3000 jaja dnevno tokom letnje sezone. Ma kako ovo neverovatno zvučalo, ona može da nose toliko jaja i do 5 godina. Svako biće koje ima toliko energije i vitalnosti treba poštovati! Ova bogata koncentrovana hrana nije korisna samo za pčele. Ona sadrži neverovatne količine proteina, lipida, glucida, vitamina, hormona, enzima, minerala, specijalnih vitalnih faktora koji se ponašaju kao biokatalizatori u procesu ćelijske regeneracije u ljudskom telu. Iako su neki elementi nađeni u matičnoj mleči u mikrogramskim količinama, oni još uvek mogu delovati do krajnosti sa koenzimima kao katalizatori ili mogu delovati sinergistički. Mnogobrojna proučavanja mleča pokazala su da je to komleksan i bogat sastav. Količina sastojaka mleča varira u prilično širokom dijapazonu. Konstatovano je da je mleč bogat belančevinama, ugljenim hidratima, mastima, aminokiselinama, vitaminama B-1, B-2, B-6, C, E, niacinima, pantotenskom kiselinom, biotinom, inozitolom i folskom kiselinom. (Mleč sadrži razne vitamine koji su apsolutno neophodni za razvoj pčelinjih larvi. Veliko variranje vitaminskog sadržaja zavisi od različitih faktora ali neosporan značaj imaju i raznovrsne metode analize. Ukupna količina vitamina je od 336 do 351 nanograma u 1 gramu mleča.)
Apikultura - proučavanje pčela i njihovih proizvoda više nije prepušteno statusu narodne medicine. Otkad su držanje pčela i skupljanje proizvoda izvođeni u tehnološki naprednim uslovima apiterapija je dostigla nivo naučne medicine. Generalni interes u pčelinjim proizvodima za lečenje i preventivu raznih bolesti od strane medicinskih praktičara i laika takođe svedoci o validnosti pčelinjih proizvoda kao lekovitih sredstava. Studije pokazuju učinkovitost matične mleči za sledeće: umor, nesanicu, anoreksiju, uznemirenost, bronhialnu astmu, hepatitis, pankreas, artritis, kostobolju, arterosklerozu, bolesti bubrega, stomačni čir, jajnički nedostatak, obrtanje procesa starenja, stimulisanje i regeneraciju nervnog sistema, za ubrzavanje zarastanja i konsolidacije slomljenih kostiju, kožna oboljenja, promoviše seksualno podmlađivanje. Otkako njena akcija izgleda vise sistematski nego akcija koja utice na specificnu biološku funkciju, matična mleč je veoma preporučljiva za veliki broj upotreba.
Skoro svi naučni istraživači su se usaglasili barem oko 2 stvari:
Institut Bating iz Ontaria, analizom matičnog mleča je otkrio da je bogat proteinima i vitaminima B kompleksa i naročito pantotenskom kiselinom, vitamin B koji je povezan sa dugovečnošću i vraćanjem sede kose u prvobitnu boju. Odsek poljoprivrede u US je zaključio da 1g matičniog mleča sadrži sledeće:
Kao što vidimo mleč je veoma bogata belančevinama i vitaminima. Sastav vitamina i drugih vrednih materija u mleču zavisi od starosti larve, paše i godišnjeg doba u kom je proizvedena. Matična mleč ima kiselu reakciju, pH 3,5 - 4,5. Ima bakteriozna svojstva, pa u njoj umiru patogene bakterije. Primena mleča najpre je počela u Francuskoj, a onda se raširila na Belgiju, Nemačku, SSSR i sve istočne zemlje. Najviše se upotrebljava sa medom i polenom. U tom se sastavu prodaje kao vredna životna namirnica. Osetljivost mleča prema raznim uticajima zadaje dosta brige oko čuvanja. Škodi mu toplina, svetlost, vlaga, vazduh i uticaj hemiskih faktora. Na toploti mleč gubi vlagu, a svetlost pospešuje redukciju kiseonika i deluje kao katalizator hemijski reakcija. Na vlazi mleč plesnivi. Vazduh je najštetniji; njegovim uticajem dolazi do oksidacije i propadanja vitamina. Mleč se najsigurnije čuva liofilizacijom. To je postupak kojim se mleč pri niskoj temperaturi od -60oC vakuumom oduzme voda i tim se pretvori u prašak. U tom stanju može se čuvati nekoliko godina. U frižideru na temperaturi od -5o C do -2oC mleč se čuva 6 meseci, dok se na temperaturi od -18oC do -16oC drži godinu dana. Neki istraživači preporučuju čuvanje mleča u medu u odnosu 1:10, 1:20 i 1:50, ali med treba najpre da bude prokuvan da se u njemu unište fermenti. Matična mleč se čuva i u šećerima, u laktozi u odnosu 1:4, a u glukozi 1:20. Vrlo uspešnim se smatra čuvanje mleča u fermentiranoj medovini jakoj 13,5% ili alkoholu 40-45%. Ovako spremljena mleč pred upotrebu podeli se na male obroke, izmeša s vodom i odmah potroši. Stabilizacija mleča uhemijskim sredstvima se ne preporučuje.
Pčelinji proizvodi