PUPAVKE (rod Amanita)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Amanitaceae
Literatura [2]
Rod je jedan od pripadnika reda Listićavki, Agarigales. Ovaj rod okuplja u sebi jednu pored druge i najotrovnije i najukusnije jestive vrste. Zato je kritičan i opasan za svakog početnika koji bi njegove primerke skupljao za jelo.
Osnovne odlike roda su sledeće:
- Posedovanje opšteg vela, koje u mladosti celo plodište obavija kao u ljusci, i čiji ostaci ostavljaju kasnije po površini gljive tragove u obliku traka, krpica, krljušti, pahuljica ili penastih nakupina.
- Lamele slobodne, ne dosežu do stručka.
- Lamele i otrusina beli, eventualno tek s lakim krem, ružičastim ili zelenkastim daškom, ali nikad toliko izraženim da bi se utisak beline pokvario. Lamele guste, nežne, meke.
- Spore okrugle, ovoidne ili elipsoidne; hialine; u proseku velike između 8 i 13 mikrona; kod nekih vrsta amiloidne (uglavnom kod onih s neurezanim, odnosno neiscrtkanim rubom klobuka), kod drugih neamiloidne (kod iscrtkanih ili urezanih po klobuku.)
- To su u proseku veće gljive (prečnik klobuka veći od 5 cm), lomljivog, mekog i sočnog mesa, tanjeg od širine lamela.
- Stručak je s prstenom ili bez njega, s volvom ili vez nje, s bulbom ili bez nje - kako kod koje vrste. Uvek u osnovi beo, no kod niza vrsta išaran u cik-caku bojama klobuka.
- Oblik klobuka većinom poluloptast do oblo ispupčen, u nekih (Preslice) i s izbočinom; jastučast, samo kod nekih u starosti u malo tanjurasto udubljen, odnosno valovit. Kod jedne polovine vrsta je rub radijelno linearno urezan ili tamnije iscrtkan, kod druge nije.
- Stručak većinom jednako debeo (ne računajući bulbu ako je ima), ili na dole postepeno širi, većinom s jačom korom i mekšom trstikastom jezgrom, koja se kod starih gljiva može i cevasto prošupljiti.
- Sve su vrste mikorizne, tj. uvek se moraju nalaziti u blizini drveća, pa makar i više metara daleko u polju. Sve u velikoj meri osetljive na kiselost zemljišta.
- Neke se vrste javljaju isključivo u proleće, druge već u proleće, ali većina u dva talasa, početkom leta i u jesen.
Literatura [2]
Mi smo obradili sledeće vrste:
