ZELENA PUPAVKA (Amanita phalloides)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Amanitaceae/ rod-Amanita
slika je sa sajta BioImages.org.uk
- JAJE
- Cela gljiva izlazi iz "ljuske jajeta", u najranijoj mladosti uvijena je u jedan beli kožnato-opnasti omotač. Jaje je više nego široko, u gornjem delu šire nego u donjem. Naročito loptastog oblika, uglavnom tikvastog ili kruškolikog. Spolja je glatko i golo, eventualno sa jamicama. Na uzdužnom preseku ukazuju se obrusi budućeg klobuka, listića i stručka, a između spoljne ljušture i tih obrisa jaje je ispunjeno nabujalom pamučastom, elastičnom i dosta sočnom supstancom. Daljim rastom klobuk cepa omotač, sve šire proviruje, a opna-ljuska ponekad ostavlja na njemu jednu ili nekoliko podebljih traka, dok se nadole sve više spušta, da bi na dnu trajno ostala, žilavo-rastegljivo postojana, debela i dosta visoka, obavijajući poput vrećice celo dno stručka; jedino sa gornje strane postaje slobodna, tj. odvaja se od stručka, potpuno ili barem delimično, ili pak sa jedne strane, neujednačeno visoko i većinom u lapovima-dok između njih nastaje jarak.
- KLOBUK
- 4-15 cm, u mladosti sfernog oblika, gotovo poluloptast, kasnije sve spljošteniji, da bi na kraju postao često tanjirasto, odnosno nakrivljeno udubljen. Kožica mu se lako guli, masno se sjaji ili je svilenkasta, u mladih i vlažnih primeraka i malo lepljiva, uvek sa sitnim uraslim, od podloge tamnijim vlaknima. Podloga je uglavnom nešto tamnija prema temenu, svetlija prema neiscrtkanom rubu. Vrlo promenljiva u bojama: smeđa, sivosmeđa, žuta (slamnato ili limun), tamnozelena, maslinastozelena, žutozelena, smeđezelena čak i čelicno plava, pa ponekad i gotovo sasvim bela, samo tu i tamo sa daškom neke od ovih boja.
- LISTIĆI
- Listići bele boje, i po tome se razlikuje od rudnjace u koje su listici rumeni.
- OTRUSINA
- STRUČAK
- Savitljiva, 8-10cm dugačka, u početku puna,docnije pri vrhu šuplja, bela sa žućkasto belom ogrlicom
- MESO
- Meso belo i krto, a ispod klobučića zelenožuto, prijatnog mirisa i ukusa koji podseća na orahe.
- HEMIJSKE REAKCIJE
- MIKROSKOPIJA
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Raste pojedinačno ili u grupama po hrastovim i bukovim šumama, ređe u crnogoričnim.
- DOBA
- Raste celog leta i jeseni, od jula do novembra.
- JESTIVOST
- Gljiva je vrlo otrovna. Njen otrov počinje da deluje 7-28h, tek onda kada je došao u krv, zbog toga je trovanje ovom gljivom vrlo opasno. Simptomi trovanja su: prvo jaki bolovi u trbuhu, muka, povracanje, krvavo-sluzavi proliv, otezano disanje. Katkad Žutica, mokrenje krvi, bolni grčevi mišića. Otrov se ne otklanja kuvanjem.
- SLIČNE VRSTE
- Mlade gljive su veoma slične mladim rudnjačama
