BELA PUPAVKA (Amanita verna)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Amanitaceae/ rod-Amanita
slika je sa sajta Sociedad Micológica de Madrid
- JAJE, OPŠTI VEO
- Kao kod zelene pupavke.
- KLOBUK
- 6-16,5cm, po obliku kao kod zelene pupavke, ali boje skroz bele, kao sneg, a kožica bez tamnijih uraslih vlakanaca.
- LISTIĆI
- Gusti, slobodni, beli, s brojnim lamellulama, brašnasti po celoj oštrici; široki 6-12cm.
- OTRUSINA
- Sasvim bela.
- STRUČAK
- 5-15/0,8-2cm, a u bulbi do 3,3cm. Beo, go ili sa belim pahuljama, odnosno pojasima ušaran. Prsten, ovojnica, jezgra i kora kao kod zelene pupavke.
- MESO
- Sočno, belosivkasto, možda deblje nego kod zelene pupavke, bez mirisa. Sakupljača može da prevarivrlo prijatan ukus mesa gljive, zato treba biti vrlo obazriv, jer bela pupavka spada u grupu najotrovnijih pečurki u nas. Miris podseća na krompir i orahe.
- HEMIJSKE REAKCIJE
- Na baze negativna.
- MIKROSKOPIJA
- Spore 8-9/7-9µ, hyaline, amyloidne, većinom bez vakuola. Dlačice na oštrici do 7µ, većinom balonski naduvane.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Pretežno na nižoj nadmorskoj visini, pored listopadnog drveća ili borova. Raštrkano širom naše zemlje.
- DOBA
- Raste u maju i junu mesecu, a javlja se i u jesen po crnogoričkim šumama, uglavnom ispod borova, na krečnjačkim terenima.
- JESTIVOST
- Jednako otrovna kao i zelena pupavka, ali utoliko opasnija što je površni berači zbog bele boje brkaju sa šampinjonima. Prvi simptomi trovanja javljaju se kasno, te je lečenje otežano. Sastoji se od: rehidratacije dijurezi, hemiperfuziji, hemofiltraciji. Pacijentu se daju velike doze penicilina, tiooktična kiselina, sylibi ili silymarin, hiperbarični kiseonik.
- SLIČNE VRSTE
- Smrdljiva pupavka, Amanita virosa Bertllon, takođe najteža otrovnica, ima više čunjasti klobuk, nagore ušiljene krljušti po stručku, reaguje na lužine žuto i raste uglavnom na hladnijim staništima. Sve bele smrtonosne pupavke razlikuju se od svih vrsta šampinjona po tome što oko dna stručka imaju ovojnicu u obliku nezavezane vreće i što im listići ostaju i u zrelosti beli, dok su kod šampinjona sivkasti, roza, purpurno do čokoladno smedji. Šampinjoni takodje imaju prsten, mogu imati i bulbu (zadebljano dno stručka), no nijedan nema ovojnicu (volvu), kao poseban sloj oko te bulbe.
