Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Blagva (Amanita cesarea)

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Amanitaceae/ rod-Amanita

Blagva
slika je sa sajta altogallego.com

JAJE, OPŠTI VEO
Jaje blagve je glatko, a ne hrapavo-bubuljičavo kao kod muhare. Na preseku je žuto razliveno ili u mrljama, a ne belo i samo s jednom crvenom crtom pod temenim delom kao kod muhare, ili zelenom kao kod zelene pupavke. Najsigurnije je ne brati za jelo gljive u stadijumu jajeta, kao i uopšte nedovoljno razvijene primerke.
KLOBUK
Od 7 do 17cm, izrazito poluloptast, glatko i oblo ispupčen, kasnije ponekad lelujevih ivica, redje tanjirasto udubljen. Ivica iscrtkana ili urezana. Kožica glatka, blistava, malo lepljiva kad je sveža, lako se da odguliti. Žutocrvena, narandžastocrvena, svetlije ili tamnije krvavo crvena, ređe skroz žuta (limun) i još ređe smeđecrvena; na suncu može veoma izbledeti. Po njoj mogu ostati opnaste i debele trake, odnosno krpe, te pod njima uvek crvena boja.
LISTIĆI
U mladosti svetložuti, kasnije jarko zlatnožuti, gusti, odeblji i široki od 10 do 18mm; slobodni.
OTRUSINA
Sasvim bela.
STRUČAK
8-18/1.5-3.5cm, sa širokom žutom, uzdužno iscrtkanom ili naboranom manšetom, i sam žut sve do ovojnice pri dnu. Ovojnica glatka, debela, bela, kod odrasle gljive odozgo ne prijanja uz stručak, tek ponekad, i to većinom samo jednim krajem povezana s rukom klobuka. Sa debljom korom i srčikastim jezgrom koji se kod starijih često cevasto prošuplji.
MESO
U jezgru belo, prema površini sve žuće; sočno i upadljivo teško, debelo, ugodnog ukusa (kao zeleni orasi, ali bez njihove gorčine); sirovo, bez mirisa, kuvanjem razvija u pari opojnu aromu, te sok oboji u žuto.
HEMIJSKE REAKCIJE
Na baze negativna.
MIKROSKOPIJA
Spore 8-9/7-9µ, hyaline, amyloidne, većinom bez vakuola. Dlačice na oštrici do 7µ, većinom balonski naduvane.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Samo uz hrastove i pitome kestene, uz njih i dosta daleko u polju. Voli sunčana, topla, čak u suva mesta. U svim krajevima naše zemlje, možda više u sradišnjim, a u Makedoniji masovna.
DOBA
Od avgusta do novembra.
JESTIVOST
SLIČNE VRSTE
Literatura
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor