Baktericidna svojstva meda

Antimikrobno delovanje meda je sposobnost meda da ubija neke mikroorganizme (baktericidnost) ili da zaustavi njihov razvoj (bakteriostatičnost). Ova svojstva meda bila su poznata nekim narodima još u drevna vremena. Stari Grci i Rimljani koristili su med za dugotrajno čuvanje mesa u svežem stanju. Poznato je da je leš čuvenog vojskovođe Aleksandra Makedonskog iz Male Azije, gde je umro (323. godine pre Hrista), prenet u domovinu i potopljen u med.

Zreli pčelinji med je jedan od najtrajnijih prehrambenih proizvoda. U povoljnim uslovima može se veoma dugo očuvati da se ne upljesnavi, ili uskisne. Praktično se može reći da se pčelinji med ne kvari, a njegova trajnost je u doslovnom smislu reči neograničena. To potvrđuje i podatak od pre dva desetleća kada je u ruševinama antičkog grada Pastruma, južno od Napulja, nađeno osam posuda s medom, koji je ostao hemijski nepromenjen i potpuno upotrebljiv, premda je bio star najmanje dve hiljade godina. Drugi primer, prilikom raskopavanja egipatskih piramida i razvalina starog Babilona, u grobnicama su nađeni sudovi sa medom koji je bio dosta dobrog kvaliteta iako je prestajao više hiljada godina.

Utvrđeno je da med ispoljava jako baktericidno delovanje prema izazivačima gnojnih oboljenja - stafilokokama i streptokokama. Tifusne bakterije uginu u medu za 48 sati, paratifusne za 24, dizenterične za 10 sati. Bacil koji izaziva upalu creva ugine posle 48 sati, a bacil koji izaziva trovanje krvi pri hroničnim upalama bronhitisa i pluća, ugine nakon četiri dana. Med zaustavlja razvoj prouzrokovača tuberkuloze. Istraživanja u Bugarskoj pokazala su da antibiotičko delovanje u visokom stupnju zavisi o vrsti meda. Tako, lipov i šumski med deluju jače na stafilokoke, a kestenov na Escherichia coli. Duvanski med ima najslabije antimikrobno delovanje.

Med ima i antimikotično (protiv gljivica) i protisticidno delovanje - ubija jednoćelijske životinjske organizme - amebe, infuzorije i dr. Eksperimentalno je utvrđeno veoma izraženo konzervirajuće delovanje meda na lako kvarljive životinjske, biljne i druge proizvode, koji se potopljeni u medu očuvaju više godina i ne raspadaju se.

Najnovijim proučavanjima utvrđeno je da svoje baktericidno, antimikotično, protisticidno i konzervirajuće delovanje med duguje, osim svom složenom biohemijskom sastavu, pre svega prisustvu raznih antibiotičnih materija tzv. fitoncida. Fitoncidi dospevaju u med s biljaka preko nektara i peludi (polena), medljike i smolastih stvari. Oni su u visokom stupnju hlapljivi i prilikom zagrejavanja meda, jedan deo izlapi. Zbog toga med koji je dugo stajao na visokoj temperaturi, kao i onaj koji je proizveden ishranom pčela šećernim sirupom, siromašan je u fitoncidima i ima slabo antimikrobno delovanje.