GNOJIŠTARKE - JARČIĆI (rod Coprinus)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Coprinaceae
Gnojištarke su saprofitne gljive, koje učestvuju u razlaganju drveta, đubreta, otpadaka trave i sl. Većina primeraka ima crnu otrusinu i listiće koji se pretvaraju u tečnost, barem delimično ako ne u potpunosti, kada gljiva stari. Tako nastala tečnost ne samo da liči, nego se nekada i koristila kao mastilo.
Ovo je samo još jedan od trikova prirode, u cilju što efikasnijeg razmnožavanja. Kako spore sazrevaju, listići se tope od ivice prema sredini, čime se klobuk otvara i podiže kako bi zrele spore bile u najboljoj poziciji za hvatanje vetra. Kada se to desi oblik klobuka se menja i prelazi iz manje više jajolikog u zvonoliki te dalje u manje više ravan, tako da bi i spore koje su uz sam stručak, bile izložene vetru.
Vrste gnojištarki sa malenim primercima, izgledaju kao kišobrani kada se u potpunosti otvore. To je jedna od odlika koja pomaže da se prepoznaju primerci ovog roda od Psathyrella i Panaeolus, koji takođe imaju crne odnosno veoma tamne spore, ali njihove vrste ne izgledaju tako. Medjutim ima nešto postojanijih i izdašnijih vrsta iz roda Coprinus koje liče na Psathyrelle, i potreban je mikroskop da biste ih razlikovali.
Za one koji su više zainteresovani u dalja mikroskopska obeležja roda Coprinus, odličan je sajt g. Kees Ulje-a o rodu Coprinus.
Kod nekih primeraka gnojištarki, determinacija je prilično jednostavna (Coprinus comatus, Coprinus atramentarius) dok je kod nekih veoma teško odrediti vrstu, naročito kada su u pitanju sitnije vrste. Proučavanje Coprinusa je samo po sebi izazov jer neke od njih se pojave, odrastu i "istope" za samo nekoliko časova. Opet mikroskopski je lako izvršito određivanje vrste jer se one u većini slučajeva jasno razlikuju po nekom obeležju. S obzirom na to da je još dosta vrsta ovog roda ostalo neopisano u potpunosti, determinaciju i mikroskopsko proučavanje ovih kratkotrajnih vrsta prepustite ekspertima.
DNK analiza je pokazala da je Coprinus comatus mnogo bliži Šampinjonima i Sunčanicama, nego gnojištarkama što govori da se strategija otapanja razvila kod nekoliko rodova nezavisno, i da ona nije ključni faktor u određivanju vrste.
Još neke karakteristike roda Coprinus:
- Gnojištarke su krte i lako lomljive gljive, sa veoma tankim mesom u klobuku. Kod dosta sitnijih vrsta toliko tanak da se providi.
- Sve gljive koje se pretvaraju u "mastilo" spadaju ovde,
- Sve gljive koje imaju pravilno strijatan klobuk i crne spore spadaju ovde, (eventualno vrlo tamno crveno-braon ili tamno ljubičasto braon.)
- U mladosti su jajolikog oblika i uvek su više nego šire, a klobuk je priljubljen uz stručak. U ovoj fazi listići su beli i veoma gusti i bliski.
- Ustarosti se klobuk pretvara u tečnost, a ako ima ostataka, onda su to krpice koje su još ostale visiti na stručku ili rascepkani fragmenti.
- Često je klobuk prekriven praholikom ili sitnim dlačicama, naročito u mladosti. Jedino primerci iz sekcije Glabri imaju go klobuk.
- Na stručku uglavnom ima tragova koprene, bilo da je to prsten, ili krpice
- Klice su jasno uočljive na sporama. (pod mikroskopom)
Rod sadrži preko 150 vrsta, a mi smo obradili sledeće:
