Ronjenje
Većina Vas je čula za lov ribe ronjenjem na moru, dok je ova vrsta ribolova na slatkim vodama manje u upotrebi. Opet kao i kod lova golim rukama, teško da bih poverovao u te priče, da se sam nisam bavio time preko 15 godina.
Postoje dva načina ronjenja. Na dah i uz pomoć boca sa vazduhom. Sva moja iskustva vezana su za ronjenje na dah, jer sam s bocom ronio samo jednom i to nekih tridesetak minuta, i kakogod to čudno zvučalo, nisam bio oduševljen. Na moru to svakako ima svojih prednosti, ali u ravničarskim vodama, riba se nalazu u drezgi, rogozu i granju, a tu boce samo smetaju. Takođe smatram za zvuk koji proizvode mehurići koje ronilac ispušta imaju kakvog takvog uticaja na približavanje ribi.
Ronjenjem ribu je moguće loviti industrijskim puškama ili najobičnijim kopljem. Moja iskustva su vezana mahom za lov kopljem. Moj stav je da je lov ribe ronjenjem, kopljem i na dah zahtevniji, ali sportskiji i pošteniji od onog sa bocama i puškom. (Naravno ako se tu o poštenju može govoriti).
U ravničarskim vodama, najlakše je uloviti soma i smuđa, ali i bas, šaran i babuška nisu neuhvatljivi.
Tokom ovih 15 godina ronjenja svedok sam dramatičnog smanjenja ribljeg fonda u kanalima u severozapadnoj Bačkoj, a verujem da je slična slika i širom Vojvodine i Srbije.