Golim rukama
Ma koliko to neverovatno zvučalo, ribu je moguće uloviti golim rukama, bez
ikakvog drugog pomagala. Možda ste i čuli, a možda i niste, da su pojedinci
tamo negde lovili šarane rukama. Prenosim Vam
priču jednog mog prijatelja iz Bačkog Monoštora:
"Išo ja jedanput čamcem sa onim ..., znaš ti njega. Vozali smo se tako
pored trske i rogoza, kad on odjedanput kaže da stanemo. Polako je dovatio veslo,
gledo po vr vode, a onda se namistio, metnio ruke u vodu i ... izvadio
šaranca napolj."
Verovatno bih i ja bio skeptik da u dva navrata i ja nisam sam rukama lovio. Doduše u pitanju su bile babuške i terpani, ali ne menja na stvari. Prvi put je to bilo u septembru 1994. godine. U jednom od kanalića melioracione mreže u Bačkom Bregu, voda je bila niska preostalo je nekoliko zona od po pedesetak metara dužine u od 20cm do 50 cm dubine, u kojima smo primetili da ima nešto. Burazer i ja smo se skinuli i zagazili a rezultat je bio 7 lepih babuški i par terpana. Uglavnom smo ulovili one koje su spas potražile zaranjajući u mulj, a tada ih je lako bilo uhvatiti.
Drugi put je to bilo u bari Kovačici, na 1429 km Dunava. Bio je početak aprila 1997. i južna strana bare je još skrivala led koji je već bio pri kraju. Temperatura vode je bila veoma niska. Pajta koji je bio samnom je primetio na jednom mestu sitne mehuriće i rekao da tu ima nešto dole. Šta ti je radoznalost. Iako je bilo hladno, skinuo sam gornji deo odeće i zamočio ruku do ramena u hladnu vodu. Bio je u pravu. Dole na dubino oko do koje sam mogao dopreti bilo je mnoštvo babuški koje su mirovale ili se veoma lagano kretale. u početku su mi bežale iz ruku, ali kako se ruka hladila, (što sam tek kasnije shvatio), mnogo lakše hvatao rukom. Najverovatnije je da tada više nisu uspevale razlikovati moju ruku od drugih riba. U toj gomili je sem babuški bilo i par karasa, štučica i šarančića.