VELIKA PUHARA (Langermania Gigantea)
razred-Fungi / klasa-Gasteromycetes / red-Lycoperdales / porodica-Lycoperdaceae / rod-Langermannia
© Duško Obradović, Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor
- OBLIK
- Mlađa plodišta okruglasta ili kao zemljin globus spljoštena, ubrzo se
donji deo izdužuje, tako da poprimaju oblik zvrka, tikve ili izvrnute vreće.
Nešto viša (10-20cm) nego šira (6-15cm). Telo joj je prečnika 7-80cm.
Na temenu malo spljoštena, dno joj je većinom dublje izbrazdano. Može
biti težine do 10kg. Za podlogu je zakačena micelijskom uzicom koja se
prekida ostavljajući telo slobodno da se uvrće i tako rasipa milione spora.
Primerak sa slike je bio veličine fudbalske lopte.
- SPOLJNI DEO
- Kao tanka pokožica, bela, prirasla za unutrašnji deo. I ona se kod starijih gljiva sa gornje strane raskida, kako bi se oslobodio put sporama.
- UNUTRAŠNJI DEO
- Kod mlađih sivo do olovno bela, kod starijih i maslinasto-žućkasta. U mladosti gotovo glatka, zatim peščano-zrnasta i bradavičasta, još kasnije raspuknuta na višestrana polja, manje-više piramidalno uzdignuta. Kad gljiva sazre, egzoperidija se na temenoj strani najpre raspada na ploče, zatim cela urušava.
- MESO
- Sastoji od glebe i subglebe. Gleba zauzima nešto više od gornje polovine mase, odnosno pruža se od temena sve do stručkoliko sužene razine. Najpre tvrda i naoko konzistencije na šire, sočna ponešto zrnasta, bela, zatim postepeno sve više tamni i sve mekanije gnjecava, zeleno-žuta, pa postajući i sve šupljikavija, pretvara se u tamno (maslinasto) smeđi prah (bilijune spora). Subgleba je odvojena od glebe jednim slojem gušće zbijenih ćelija, koje na preseku vidimo kao crtu. U osnovi bela, ipak je nešto tamnija od glebe. Starenjem postaje sunđerasto-meka, no postojana, može prezimiti, tako da još u proleće nalazimo njome ispunjene izvanredno lagane "stručke". Oni spolja posmeđe i pločasto se blistaju. Meso miriše na rotkvice.
- MIKROSKOPIJA
- Spore smeđ, glatke, sasvim pravilno okrugle. Niti kapljica su vrlo dugačke, iako se raspadaju na fragmente. Na mestima gde se granaju su nabrekle.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- U Srbiji česta gljiva, raste obilnije u svim našim predelima, po livadama i naročito planinskim pašnjacima, rado i uokolo zgarišta bez povezanosti sa bilo kojim drvećem.
- DOBA
- Ova gljiva pojavljeje se u jesen.
- JESTIVOST
- S ukusom na teleći mozak, najukusnija među svim puharama. Treba samo paziti da joj je meso još jedro i belo (da nije počelo da žuti). Koristi se u celini, samo se opna oljušti.
- SLIČNE VRSTE
- Najveća puhara (veća i od velike puhare). Manje ukusna od velike puhare. Pravilnije je okrugla, sveža sa otužnim mirisom. Raste po pašnjacima, krčevinama, zapuštenim njivama i vrtovima. Naročito u nasim ravničarskim krajevima. Pored najveće puhare tu je i baštinska puhara. Česta gljiva na travnatim terenima, ali i u blizini drveća. Razmerno tanja od velike puhare, spolja je pokrivena igličastim zrncima. Jestiva je dok njeno meso ne počne da mekša i tamni.
- LEKOVITA DEJSTVA
- U narodnoj medicini crni prašak puhara koristi se za posipanje rana i zaustavljanje krvarenja. Međutim, crni prašak puhara ne valja udisati. Velika puhara je rasprostranjena kao hrana i lek. Takođe se stavljaju i na žive rane da bi se zaustavila ili sprečila infekcija. Proces zarastanja je veoma brz, a ožiljak gotovo zanemarljiv. Sa obzirom na svoje antibiotsko svojstvo, ovaj prah se koristio i kod bakterijskih oboljenja grla i nosa. Na poseban način, od njega se priprema i čaj. Novija medicinska istraživanja u svetu su dokazala da je ovaj prah prirodni antibiotik koji deluje takođe i na bakterije koje izazivaju upalu pluća i na neke od bakterija koje su izazivači upale mokraćnih puteva.
