Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

BRAGARA, ZAVODNICA
Omphalotus Olearius, Pleurotus Olearius, Clitocybe Olearia

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Pleurotaceae / rod-Pleurotus

Zavodnica-bragara
slika je sa sajta morelmushroomhunting.com

KLOBUK
6-14-(19)cm, samo vrlo mlad ispupčen, ubrzo s jamicom pa levkom, sve dubljim; rub podvrnut, najpre celovit, zatim nakovrdžan a često i usečen na lapove. Kožica debela, kao guma, blistava, a sušna vremena raspucala, raspucava se često na uzdužne pruge, među kojima se ponekad ukazuju i paralelna vlakna. Narandžasto žut ili smeđ na kontinentu gde je u proseku krupniji, bude neretko išaran i sa još tamnijim, smeđim mrljama kao da je progorio.
LISTIĆI
Nisko do veoma nisko, tanki, gusti sa britkom oštricom, široki 5-9mm, lučno prate oblik klobuka, zlatno žuti sa narandžastim daskom. U mraku nekad zeleno svetlucaju, nekad ne.
OTRUSINA
Krembela.
STRUČAK
7-12-(16)/0,7-1,5-(2,5)cm, valjkast a nadole postepeno uži, prelazi u klobuk šlireci se pod listićima tako cela gljiva ostavlja utisak pravog levka ili ljiljana. Mladi iskrivljen, odrasli ekscentričan kad raste sa strane na drvetu. Tvrd i pun, spolja i u kori vlaknast. Svetlije istobojan sa klobukom prema dnu i tamnije smeđ.
MESO
Tanko, tvrdo, elastično, u uzdužno odvojenim slojevima, u klobuku svetlije žuto, u stručku tamnije sve do smeđega. Ukus blag i blago kupi usta. Miris složen i jak, najviše liči na smolu.
MIKROSKOPIJA
Spore hyaline, neamyloidne, obovalne, gotovo okrugle sa jednom velikom kapljom: 5-7/4-6,5µ.
STANIŠTE I RASPROSTANJENOST
Raste u grmovima, ponekad i po nekoliko desetina komada u jednom, na panjevima, korenju drveća, a neretko i kao parazit. Na Mediteranu najčešće na maslinovom drvetu; ipak, gotovo nema listopadne vrste drveta, pa cak ni grmlja, na čijoj se podloži nece probiti na svetlo dana. Na kontinentu rado dolazi na hrastovom i kestenovom drvetu, većinom na njihovom podzemnom korenju, tako da se čini da raste iz zemlje.
DOBA
Na kontinentu od juna do oktobra, na Mediteranu od oktobra do januara.
JESTIVOST
Neugodno otrovna iako ne i po život opasna gljiva. Izaziva muskarinski sindro, koji se javlja posle 15 minuta do 4 sata u obliku povraćanja, preznojavanja, pojačanog lučenja pljuvačke sa usporenim pulsom i jakim grčevima. Proliv nije karakterističan. Lečenje kao i kod ostalih trovanja gastro-intestinalnog tipa.
SLIČNE VRSTE
Lisičica, Cantharellus Cibarius, nema ni narandžastih ni smeđih tonova (osim kad se kvari). Smeđa lisičica, Cantharellus cibarius var. umbrinus, je kod nas krajnje retka, jer raste samo pokraj cedrova. Lisičica kamenjarka, Cantharellus Cibarius var. Alborufescens, vrlo česta na Jadranu. No sve te lisičice rastu na tlu, a ne iz drveta, te nemaju prave listiće sa ostricom, nego venozne prutiće bez oštrice (od gore zaobljena).
Literatura
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor