Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Đurđevača
Calocybe gambosa

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Tricholomatacae / rod-Calocybe

Đurđevača
slika je sa sajta sienet.luontonetti.com

KLOBUK
4-15cm, poluloptast, pa jastučast, nikad udubljen, stariji, valovit i nepravilno iskrivljen; rub podvrnut. Kožica tanka i pri guljenju puca, suva i nije glatka, nežno meka na dodir. Teme ponekad potkovičasto utisnuto. Beličast, sivkast, najčešće krem ili kao vrlo svetla bela kafa; ponekad sa lila partijama-u svim nijansama toliko svetao da deluje kao beo. Često naiđemo na kapljaste površine. Možemo da naiđemo na dva srasla klobuka, jer gljive rastu zbijeno.
LISTIĆI
S jarkom ili zupcem prirasli, karakteristično uski, samo nekoliko milimetara široki, gusti, sa celom oštricom; istobojni sa klobukom, ali još svetliji od njega.
OTRUSINA
Bela.
STRUČAK
4-8/1-3cm, valjkast ili u donjoj polovini zadebljan, go, ponekad vlaknasto iskrzan i uzdužno izbrazdan. Gotovo beo, tvrd i pun.
MESO
Debelo, kompaktno, belo. Ukus i miris intezivno, prodorno na brašno ili na testo. Taj miris se oseti ponekad i od micelija, kad gljive još nisu ni izbile na površinu.
MIKROSKOPIJA
Spore hialine, granulirane sitnije, elipsoidne, 4,5-6,3/3-4µ. Zrnca potamne u dodiru sa metalima. Himenij bez cistida.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Po poljima s dubokom travom, rado i voćnjacima, po proplancima, na rubovima šuma i pod grmljem, u parkovima; raste u vrzinimkolima ili polukrugovima, istovremeno i u zbijenim grmovima. U okrugu vrzinih kola raste bujnija i zelenija trava, pa je njihovo stanište lako otkriti i kad gljive još nisu promolile svoje glave. Širom naše zemlje i u ravnicama. Najčešća u Panonskoj niziji.
DOBA
Raste od marta do juna, prema toploti i nadmorskoj visini staništa.
JESTIVOST
Jedna od najukusnijh gljiva uopšte. Najbolja na žaru, zatim pržena u maslacu. Karakteristična po sladunjavom mirisu po kojem se razlikuje od ostalih bledunjavih, prolećnih vrsta gljiva.
SLIČNE VRSTE
Po stasu i bojama klobuka najsličnija joj je otrovna olovasta rudoliska, Entoloma lividium, ali ova gljiva ima u početku ima žute, zatim ubrzo ružičaste listiće i otrusinu. Veoma otrovna crvenkasta cepača, Inocybe patouillardi (Bres.) razlikuje se u prvom redu po tanjem mesu, koja pocrveni, pa po smeđoj otrusini. Nijedna od ovih gljiva ne raste u krugovima, a retko kada se javljaju tako rano u godini kao đurđevača. U travi i u krugovima rastu livadne belice i još neke druge bele žestoko otrovne gljive. One imaju bitno tanje meso i vitkiji stručak.
Literatura
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor