Škripavac, škripac
(Polyporus squamosus (Huds.) Fr.)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Polyporales / porodica-Polyporaceae / rod-Polyporus
© Duško Obradović, Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor
- KLOBUK
- Velik, mesnat; od mesta gde je pričvršćen za drvo pa prema ivici sve tanji i tanji; širok 8-30cm (kod izrazito velikih primeraka i do 60cm). Lepezastog je oblika sa rubom koji kod starijih primeraka mož biti podvijen; gornja površina mu je krem do svetložuta a pokrivena je tamnobraon ljuskama (čehe); pristručku je blago ulegnut. Iz drveta obično raste jedan veći primerak ali se dešava i da je on okružen sa nekoliko manjih.
- CEVČICE
- Krem boje; nalaze se na donjoj strani klobuka, kratke su, do 2mm. Na preseku deluju tanko u odnosu na meso gljive. Pore su prečnika oko 1mm i nepravilnog su oblika ali blago izdužene od stručka prema ivici. Cevčice se ne daju odvojiti od mesa. Ne menjaju boju kada su prignječene.
- OTRUSINA
- Otrusina je bela i nije izdažna.
- STRUČAK
- Kratak, zdepast, prema korenu tamniji i sve tvrđi. Prrevučen baršunastom skramom. Prilično čvrsto je prirastao za drvo.
- MESO
Debelo. I do 10cm (izuzetno u odnosu na cevčice i preko 10 puta), od stručka prema ivici klobuka sve mekše. Vizuelno i gustinom podseća na mančmelou. Meso je na prelomu belo i ne menja boju tokom vremena. Iako relativno meko, žilavo je i to sve više kako gljiva stari; miris prijatan, jak, prepoznatljivo gljivski. Ukus u početku neodređen a nekoliko minuta kasnije pa čak i sledeći sat, oseti se blago gorko peckanje po jeziku i nepcu.
- MIKROSKOPIJA
- Spore bele, glatke, duguljastog široko elipsoidnog oblika, 10–16 x 4–6µm. Structura hifa dimitična sa generativnim i povezanim hifama.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Ova gljiva je česta i široko rasprostranjena. Raste na živom ili trulom drvetu listača (vrba, hrast, topola, bagrem, voćke), u šumama, parkovima, vrtovima i voćnjacima. Obično se javlja u proleće, ponekad i u jesen, dok se u ostalim sezonama retko sreće. Igra važnu ulogu u ekosistemima šuma pri razlaganju drveta, ali se neretko sreće i kao parazit na živom drvetu. Interesantna je po tome što razlaže lignin.
- JESTIVOST
- Polyporus squamosus definitivno nije otrovna gljiva, ali se ipak svrštava u nejestive.
U nekim kuvarima možete pronaći da se ona može upotrebljavadi mlada, ako se iseče
u tanke komade i obari na niskoj temperaturi. Jedan od zanimljivijih načina upotrebe jeste da se
gljiva oguli, obari na laganoj vatri, premaže taknim slojem šećernog sirupa i
pohrani u frižider. Tako se dobije izvrstan slatkiš sa ukusom lubenice.
Lično smatram da je previše žilava da biste u njoj uživali, ali nije zgoreg znati da ova gljiva nije otrovna te da se u nekim ekstremnim situacijama može konzumirati. - SLIČNE VRSTE
- Na istom staništu se javlja razorna čehavka Pholiota destruens koja gornjom površinom klobuka podseća na ovu gljivu ali ima oblik pečurke i ima listiće a ne rupice.
- ZANIMLJIVOSTI
- Poznata je u anglo-saksonskim zemljama kao "sedlo gorske nimfe" (Dryad's saddle) po biću iz
grčke mitologije koje je jahalo na sedlu nalik ovoj gljivi. U nekim se krajevima naziva i
"fazanova leđa" (Pheasant's back), zbog šara i boja koje na to podsećaju.
Kao i još neki primerci polyporusa, isečena na tanke listiće, kada se sasuši dobiju se fini komadi papira, koji se koriste u umetničkim minijaturama.
