Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Kasni rupičar (Polyporus badius) (Pers.) Schwein. (1832)

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Polyporales / porodica-Polyporaceae / rod-Polyporus

Polyporus badius - Kasni rupičar
slika je sa sajta Sklorz Pilze

KLOBUK
4-20 cm; široko konveksan do talasasto vazolik ili levkast; zaobljen po spoljnim ivicama ali ne mora biti pravilno, mogući su i pasuljoliki i oblici latice; u početku lepljiv, starenjem postaje suv i gladak; tamno crvenkasto braon do tamno braon boje, skoro crn u udubljenju a svetliji prema obodu. Tanak.
CEVČICE
0.5–2.5 mm dugačke, bele kasnije krem, spuštaju se niz stručak; sa donje strane skoro potpuno do mesta gde je prirastao uz supstrat. Pore 4–7 po mm, okrugle, bele do krem.
OTRUSINA
Bela ili krem
MIKROSKOPIJA
Bele, produženo elipsoidne, 5–9 x 3–4 µm.
STRUČAK
20–35 x 5–15 mm, obično ekscentričan, crn u bazi, barem sa gornje strane gde nije obrastao cevčicama. Pun, žilav, kratak, konusan (ako postoji).
MESO
Tanko, žilavo, krem žuto, ukus gorak.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Saprofitira na slomljenom ili trulom listopadnom drveću, pojedinačno ili u manjim grupama. Ne naročito čest.
DOBA RASTA
Jednogodišnja gljiva, raste od proleća do jeseni, ponekad i u zimu.
JESTIVOST
Nejestiv zbog veoma žilavog i tvrdog mesa.
SLIČNE VRSTE
Manji Polyporus varius ima svetliji klobuk, i obično se sreče na sitnijim granama a crn je samo pri bazi klobuka. Sličan je i Polyporus melanopus koji raste na korenju jove, breze, bukve i hrasta zakopanom u zemlji. Klobuk mu je kratkodlak, svetliji, oker do zeleno braon.
ZANIMLJIVOSTI
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor