Jablanovača (Agrocybe aegerita | Pholiota cylindracea)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Cortinariales / porodica-Bolbitiaceae / rod-Agrocybe
© Duško Obradović, Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor
- KLOBUK
- 5-18cm, kod mladih visoko i oblo ispupčen, te sivkasto smeđ, kod starijih sve spljošteniji do plitko udubljen, najpre sa celim, kasnije sa iskrzanim, valovitim ili izbrazdanim rubom, te gotovo beo, svetlokrem s nešto tamnijim temenom. Upadljivo suve i vrlo tanke kožice, koja se većinom u odraslih raspukne na polja ili mrežasto nabora (naročito ako nastupi par sušnih dana), često s mrljama boje rđe što potiču od otrusine s drugih primeraka ili od struganja od drvo. Rub podvrnut, pa tup (nadole okrenut).
- LISTIĆI
- Ravno prirasli, sa zubcem ili malo silazno, sa brojnim lamelulama izmešani, ne gusti, u dnu dosta deblje, nagrižene oštrice, široki 4-7 mm; beli, sivkasti na kraju smeđi, kao rđa, duvan ili čokolada.
- OTRUSINA
- Boje rđe.
- STRUČAK
- 5-15\1-3cm, najdeblji iznad dna, ispod ponovo uži, gotovo korenast. Uzdužno grubo vlaknast i većinom isprugan. Beo i kasnije odozgo nadole sve smeđiji, ponekad i malo maslinast; od obilja spora kao rđom posut. Pun i kao đon tvrd, zavinut ili čak i vijugav, rado se raspucava u trakama vlakana ili ljuskama. Na preseku pušta proziran bezbojni sok i pod nožem škripi. Pun, pa cevasto do šire šupalj. Dosta visoko nosi jedan uži, no odeblji prsten.
- MESO
- Dosta debelo, kompaktno i sočno, upadljivo belo u kontrastu sa smeđim listićima; u donjoj polovini stručka često žućkastosmeđe. Ukus ugodan, miris predivan, najpribližnije na mošt i liker istovremeno.
- MIKROSKOPIJA
- Spore pojedinačno od žutog do smeđeg, izduženo eliptične 8-10, 5\5-6,5µ. Pleurocystide male, 16-18\7-9µ jednom ili dvaput zadebljane.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Na toplijim i osunčanijim mestima na panjevima, deblima i živom drveću,
na kontinentu prvenstveno na Salicaceama (topoli, jablanu ili vrbi), na
Mediteranu i po ostalom drveću: dudu, lipi, divljem kestenu, pa i makljenu
(Acer monpessulanum). U svim republikama, ali ne u svakom kraju.
Najviše duž Jadrana, u submediteranskom području i na Baniji. Najviše se
isplati tragati za njom duž reka i potoka obraslih topolama i vrbama.
Raste najčešče grmoliko, sa po 3-15 primeraka zajedno.
Smatra se da je to gljiva naših južnih krajeva i primorja. Međutim, veoma je česta u okolini Beograda, raste u šumarcima i uz Savu oko Sremske Mitrovice. - DOBA RASTA
- IV-XI, na Mediteranu cele godine, otprilike svaka 2 meseca na istom drvetu ili panju.
- JESTIVOST
- Među najkvalitetnijim gljivama uopšte, posebno ukusna na žaru ili kao ražnjić, zatim pržena i pirjana. Pretvrde stručke treba baciti. Na žalost, ne da se sušiti, jer je crvi vrlo brzo rastoče, ali se ipak sve više uzgaja; iako se prima supstrata i putem spora, vrlo virulentna i otporna prema drugim gljivama, no ubrzo crvljiva.
- GAJENJE
- Gajenje je veoma uspešno na oblicama ili panjevima, ali
i na supstratu. Inkubacija zahteva temperaturu od 24ºC, a može
se obaviti na otvorenom ili u prostoriji. Ako panjeve ili oblice zasejemo
tokom aprila, već u oktobru možemo da očekujemo prvi rod. Za
uzgoj na supstratu mogu da posluže različiti poljoprivredni otpad: pšenična,
ražana ili ječmena slama, kukuruzovina, piljevina topole ili vrbe.
Bukovu piljevinu treba izbegavati jer ne daje dobre rezultate.
Iz iskustva znamo da je dovoljno zrele gljive izmrviti u vodi i posuti po jablanovom ili topolovom panju. Nakon godinu do 2 preko 30% panjeva će prorasti jablanovačom. Plodovi obično stignu u jesen. - LEKOVITA DEJSTVA
- Redovno konzumiranje može biti korisno u lečenju glavobolje, vrtoglavice, mučnine i groznice. Takođe, konstantno konzumiranje može pomoći u sprečavanju raka i tumora. Zovu je čak "lekovitom pečurkom Kine".
- NUTRICIONISTIČKE INFORMACIJE
- Jablanovača sadrži 8 različitih aminokiselina. U svakih 100g pečurke nalazi se 81.33mg aminokiselina, uključujući 1.75% lizina.
- SLIČNE VRSTE
- Na njenom omiljenom drveću, pre svega na topolama i jablanima, raste prilično slična, no i u klobuku pretvrda, gorka, posvuda krupno i ušiljeno vunasto-krljuštava razorna čehavka, Pholiota destruens Brondeau. Zahvaljujući svojoj beloj boji, krupnoći, grmolikom rastu, smeđim listićima i u prvom redu mirisu, jablanovača nema drugih dvojnika.
