Zlatača (Xerocomus chrysenteron)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Boletales / porodica-Xerocomoideae / rod-Xerocomus
slika je sa sajta Grupo Micologico Bresadola
- KLOBUK
- Zlatača je manja gljiva, klobuk je polukuglasto ispupčen, malo spljošten, smeđecrvenkastog šeširića koji često ispuca i po nekoliko milimetara, pa se između raspuklina zapaža žućkasto ili crvenkasto meso.
- TRUSIŠTE
- Žuckasto, posle zelenkasto, a na mestima gde ga dodirnemo poplavi. Cevčice su dugačke i pričvršćene uz stručak, dok su rupice velike i uglaste.
- OTRUSINA
- Maslinastobraon.
- STRUČAK
- Drščica je u donjem delu crvenkasta, a u gornjem žuta i dosta je drvenasta. Velicina iznosi 5-10 x 0.8-1.5 cm. Vitak je i često zakrivljen, tvrd, pun, mesnat i žut.
- MESO
- Meso je dosta mekano, gnjecavo, belkasto ili žućkasto, u klobuku crvenkasto, na prerezu poplavi, a zatim pocrveni. Miriše na voće i prijatnog je ukusa.
- MIKROSKOPIJA
- Spore su maslinaste boje, a rupice su krupne i nepravilne. Širine je od 8 do 13cm. Cevčice su žute, uske i dugačke, a na pritisak i vremenom pozelene.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Zlatača je jedna među 22 vrste vragnjevki roda Xerocomus. Javlja se u lišćarskim i četinarskim šumama, i pored šmskih staza. Voli hrastove, smrče, vrbe, leske i slično. česta je u Lipovičkoj i Moštaničkoj šumi kod Beograda, a na Kopaoniku i Zlataru, u četinarima, čak masovna.
- DOBA
- Javlja se od avgusta do novembra meseca.
- JESTIVOST
- Nije otrovna. Zbog svoje tvrdoće drščica nije preporučljiva za jelo. Ova gljiva u svežem stanju nema neki posebam miris, a ukus je slatkast. Osušena ima slabiji vrganjevski miris. Zlatača je dobra za mešanje sa drugim vrstama. Moze da se suši, ako je nisu napali crvi. Ona je često pokrivena belom plesni, sto je znak truljenja i propadanja. To se događa i sa drugim gljivama iz ovog roda.
- SLIČNE VRSTE
- Može se zameniti sa sličnim vrstama iz sopstvenog roda, pre svega sa podstavkom (Xerocomus subtometosus) ali ta zamena je bezopasna, jer među njima nema otrovnih.
