Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Hrastov Turčin (Leccinum quericinum)

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Boletales / porodica-Boletoideae / rod-Leccinum

Hrastov Turčin
Slika je sa sajta users.skynet.be

KLOBUK
6-24cm, poluloptast, pa sve veće kugle, pravilno oblo kružan, kod najodraslijih ponekad tek malo iskrivljenog ruba i s ponekom širom brazdom. Kožica dosta dugo nadrasta rub i s njega krpasto visi, zrnasto hrapavo, malo naprsla, kod starijih gotovo glatka. U osnovi crvenosmeđ, najčešće ciglasto, kestenjasto ili riđe smeđ, ređe je narandžastosmeđ, stariji postaju svetliji, ponekad gotovo krem, ili pak kao rđa (tada pritisnuta mesta vinski pocrvene).
CEVČICE
Duboko ulegnute pri stručku, 10-35mm duge, sive, kremaste, zatim smeđe, na prerezu odmah postaju lila, pa sve tamnije lila.
PORE
Sitne, oko 0,3-0,4mm, okruglaste ili malo uglasto zbijene, u početku bele, zatim istobojne sa cevčicama.
OTRUSINA
Tamnije smeđa.
STRUČAK
8-20/2-4cm, valjkast ili nadole pomalo deblji, ponekad vretenast ili batinasto u dnu zadebljan. U osnovi beo, nadole sve jače crvenosmđ, u bazi od micelija beličasto prevučen. Gusto zrnastim krljuštima pokriven odozgo sve tamnijim, od belog preko crvenosmeđeg do tamnosmeđeg, kod starijih gotovo do crnog. Pun i tvrd, čak i malo vlaknast na prelomu.
MESO
Debelo, kompaktno, starenjem sve mekše, belo ili sivkastim prožeto. Na preseku ga već za 1-2minute počinje odozgo nadole prožimati tamno lila, sa sivkastom, pa crnom primesom, koje će nakon 24 sata postati dominantne. Kod nekih posle lila faze nastaje viskicrvena. Ukus je ugodan, bez mirisa.
HEMIJSKE REAKCIJE
Na KOH po kožici klobuka ambra pa cinoberkarmin, u mesu donjeg dela stručka žutosiva, po površini stručka maslinasta, po cevčicama i porama narandžasta, zatim boje meda; kao i NH3, pocrnela mesta u mesu KOH razblažuje uz plavosivi obrub. Na NH3 po stručku sumporno žuta, drugde nema reakcije. Na SV u dnu stručka ružičasta.
MIKROSKOPIJA
Spore izrazito svetlo žute, hyaline,krupno granulirane, izduženo vretenaste, gotovo cilindrične: veličine 12-16/4-5 mm.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Kraj hrastova svih vrsta, osim crnike, vrlo česta, a u nižim predelima Hrvatske i u Vojvodini je masovna. Voli svetlija mesta, većinom iz rub šumskih puteva i jako kiselo tlo. Pronađena u Evropi.
DOBA
Javlja se uglavnom krajem leta, početkom jeseni, preciznije-od avgusta do novembra. Nekih godina javlja se i u junu.
JESTIVOST
Izvrsna jestiva gljiva, nikad nije crvljiva. Sprema se na sve načine kao i pravi vrganji, čak i ukiseljena je odlična, jedino ne znamo kakvog je ukusa kad je sušena. Odseći stručak dokle je tvrd.
SLIČNE VRSTE
Tek u novije doba ovaj je turčin izdvojen iz pojma topolinog turčina, Leccinum aurantiacum. Izdvaja se pre svega po staništu kraj hrastova, po plavozelenoj mrlji pri dnu stručka, po slabije crvenoj primesi na klobuku, kao i po hemijskim reakcijama.
Literatura
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor