Letnji vrganj (Boletus edulis Bull.)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Boletales / porodica-Boletaaceae/ rod-Boletus
slika je sa sajta Fungi of Poland
- KLOBUK
- U mladosti je polukuglast, kasnije se raširi i obično ima uzdignut obod. Dimenzija 5-20 cm, mesnat. Boja mu se menja prema staništu, i to od belkasto-žućkaste do tamnosmeđe. Na suncu ima tamniju, a u hladu svetliju boju. U sredini je tamniji glatke ili sitno naborane površine, ponekad sluzav. Cevčice klobuka su u početku beličaste, a kasnije žućkaste, dok na kraju ne dobiju zelenkastu boju. Ako se gnječe ne menjaju boju.
- CEVČICE
- PORE
- OTRUSINA
- Smeđe-zelene boje
- STRUČAK
- 5-12 x 3-6 cm, debeo i čvrst, dole zadebljao, zatim jednakomerno valjkast, pun, beli i svetlosmeđ, sa svetlom vlaknastom mrežicom, naročito u gornjem delu.
- MESO
- Belo, Čvrsto, prijatnog mirisa i ukusa koji podseća na orahe na pritisak ne poplavi. Može biti teška i preko 3 kg.
- TRUSIšTE
- Kada je mlada bela je, potom žuta na kraju maslinasto-zeleno, sastavljeno od dugih cevčica sa sitnim rupicama, lako se skida sa klobuka.
- MIKROSKOPIJA
- Spore su maslinaste boje.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Leti raste u smrekovim šumama na višim osunčanim predelima, a u nizijama se obično pojavljuje tek u jesen u smrekovima, i raste sve do kasne jeseni; kod nas je vrlo česta. U Srbiji ovu gljivu zovu zmijara, gujnica, gujara i pečurka. Često može da se nađe i među žitaricama po njivama, ali uvek na krečnjačkom tlu. U novije vreme ovu gljivu u okolini Užičke Požege i nekim mestima zapadne Srbije zovu prodajka, a u Brajkovcu kod Lazarevca prodavnjača. Letnji vrganj u Makedoniji raste na tipičnim staništima, ali i u kestenovim šumama. Zovu ga vrganj i manatarka.
- DOBA
- Leti i u jesen, od jula sve do novembra. Kad počnu suše, vrganja je manje, sve do sredine avgusta. Tada počinje drugo kolo razvoja vrganja, koje traje, ako je vreme toplo, sve do meseca novembra. Sveži vrganj se sakuplja u korpe, seče u tanke odreske i suši na suncu, na lesama iznad peći ili šporeta. Osušeni vrganj se razvrstava u I i II klasu.
- JESTIVOST
- Od davnina je vrganj bio jedan od najpoznatijih i najcenjenijih gljiva za jelo, a letnji se smatra najukusnijim među vrganjima, pripremamo ga na sve moguće načine. Može se koristiti svež, a može se konzervisati slanom vodom, prokuvavanjem i stavljanjem u salamuru. Prava je poslastica za kulinare i interesantno je napomenuti da se način njenog spremanja od pre 300 godina do danas nije izmenio. Obično se dinstaju na masti ili buteru sa mlekom i peršunom. Primećeno je da je sušen ukusniji od svežeg, jer mu se pojačava miris i bolja su mu gastronomska svojstva.
- SLIČNE VRSTE
- s prolećnim ili mrežastim vrganjem, kojem je celi klobuk jednako smeđ i prekriven baršunastom kožicom koja rado ispuca; stručak mu je po celoj površini presvučen svetlom mreſicom, a meso mu je mekše nego letnjem vrganju. Slična je borovom i crnom vrgnju.
