Heringača
(Lepiota cristata) (Bolt.: Fr.) Kumm.
slika je sa sajta gmvmonza.org
- KLOBUK
- 2-4cm, u mladosti zvonolik ili čunjast sa zaobljenom izbočinom, kasnije se širi ili spušta, ostavljajući izbočinu na temenu; rub slabije podvrnut, neiscrtkan. Na kožnobeloj ili posve beloj svilenastoj osnovi pokriven krljuštima, krupnijim prema temenu, gde se, sve gušće, većinom spajaju u jedno, prema rubu sve sitnijim toliko da postaju tačkaste, odnosno pahuljaste. Krljušti su polegle, boje lešnika, okerriđe, smeđeriđe, u jednom slučaju čak i vinskismeđe. Gotovo koncentrično raspoređene.
- LISTIĆI
- Slobodni, gusti, različite dužine, oko 2,5mm široki, malo trbušasti, po oštrici brašnasti; bledokožnobeli ili beli s daškom napuljskižutog.
- OTRUSINA
- Bela.
- STRUČAK
- 3-5\0,2-0,4cm, valjkast ili nadole deblji, no bez bulbe. Gladak ili tek pri dnu jedva vidljivo uspravno urezan, svileno blistav, beo ili ispod prstena prema dnu sve više (ružičasto)- smeđ. Cevasto šupalj. Prsten opnast, ali tanak, uzak i nepostojan.
- MESO
- Tanko, prilično elastično, belo, ponekad u gornjem delu kore stručka sivkasto, u donjem kao ambra. Ukus mušan, miris odbojno oštar na hemikalije, na krompiraču (Scleroderma), s otužno- sladunjavim dodatkom.
- MIKROSKOPIJA
- Spore postrance gledane u obliku metka, na široj strani s mamuzom, koja je okrenuta većinom vodoravno, ali i ukoso ili uspravno nadole; u nekim nalazima imaju usporedne uzdužne pruge, u drugima s granulama, u trećim prazne: 6-7,8\3-3,9µ, jednom 4,5-6,5\2,5-4µ, u Melzeru žutosmeđe.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- U grupama najviše na travnjacima i u parkovima, zatim po peščanim i vapnenačkim terenima, npr., duž staza, ali i u travnatim šumama, pod grmljem itd.
- DOBA
- VI-XI (XII duž obale).
- JESTIVOST
- Otrovna, već po svom odbojnom vonju nejestiva.
- SLIČNE VRSTE
- Postoji desetak sličnih malih
ljuskača, iz roda Lepiota, koje su sve nejestive, a poneke i
otrovne, naročito one koje imaju vinskismeđe ili lila daška, ako ne i po
klobuku, tada barem u kori stručka ili po stručku pri dnu izvana.
Treba pripaziti da takve ne zamenimo s još nerazvijenim sunčanicama, koje su mnogo krupnije, čak i kod mladih s debljim stručkom, veoma robustnom bulbom i prijatnog mirisa. Osim toga, prava sunčanica, Macrolepiota procera (Scop. ex Fr.) Sing. ima dvostruki, debeo, nareckan i vunast pomični prsten. Ako je prsten jednostavan i nepomičan, bulba uža i lukovičasta, a krljušti nisu uokrug, nego radijalno raspoređene, tada se radi o otrovnoj sunčanici, Macrolepiota venenata Bon, koja raste na kultivisanim mestima, njivama i slično. Stoga je preporučljivo sunčanice skupljati samo u šumama, ili po neobrađivanim rubovima uz šumu.
