Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

PRAVI SMRČAK (Morchella esculenta)

razred-Fungi / klasa-Ascomycetes / red-Pezizales / porodica-Morchellaceae / rod-Morchella

Pravi smrčak
slika je sa sajta Rogers Mushrooms

OBLIK
Ima oblik nepravilnog saća. Na vrhu je glatka, a niže je malo izbrazdana.
KLOBUK
Okruglasto jajolikog oblika, žućkast ili svetlosmeđ, 4-8 cm širok, pokriven nepravilnim jamičastim udubljenjima, komore se poput rebarca isprepliću i gube prema dnu udubljenja. Alveole poligonalne, sasvim nepravilno raspoređene i vijugave, do 1cm široke, ravnog dna; sekundarna rebra većinom necelovita, prekidaju se pre nego dođu do susednog primarnog.
HIMENIJALNI SLOJ
STRUČAK
4-6 cm visok, zajedno s klobukom naraste do 12 cm visine, pokriven je finim zrncima, belkast, kasnije malo požuti, prema dnu je naboran i naduvan odebljan, šupalj kao i klobuk.
MESO
Kod krupnijih primeraka i do 2,5 mm debelo, voštano, elastično,-žilavo, posebno u stručku, starije lomljivo. Prijatnog je ukusa i neprimetnog mirisa.
MIKROSKOPIJA
Morčela ima važnu karakteristiku, koja je čini drugačijom od ostalih gljiva. Ta karakteristika igra veoma važnu ulogu kod njihove reprodukcije. I objašnjava zašto je njih bilo teško kultivisati. Ova karakteristika se zove SCLEROTIUM. To je velika struktura, sa velikim ćelijskim zidovima. Sclerotium dozvoljava organizmu da preživi u nepovoljnim uslovima. Takođe kontroliše šta će Morčela da radi kada dođe vreme za reprodukciju.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Morže se naći na dobro osušenom zemljištu ispod drveća. Obično ostvaruje simbiozu sa drvecem, povezujući vlakna sa korenovima. Česta je i na ivicama bašta, a takođe je pronađena i na područjima koja su uništena šumskim požarima. Bude je na jednoj parceli na stotine, zatim kilometrima nijedne. Najlakše ćemo je pronaći na niskim obalama, gde reka plavi i time donosi krečnjak. Isto tako na mestima gde se iskopao pesak,pa je donji vapnenac izbačen na površinu.
DOBA
Najčešća je u aprilu i maju.
JESTIVOST
Ova gljiva je jestiva i nema karakterističan ukus, ali pošto sadrže termolabilnu halvela kiselinu, koja je toksična, smatra se da sirovi izazivaju crevne smetnje, pa se pre upotrebe termički obradjuju (peku, prže ili kuvaju), pre pripreme, preporučuje se da smrčke treba obariti (blanširati). Naročito su dobri sušeni, kao začin.
SLIČNE VRSTE
Postoji opasnost da se ova vrsta gljive pomeša sa smrtonosnom vrstom Gyromitra esculenta,koja je crveno-braon boje, klobuk je nalik kori mozga i izdeljen je na nekoliko delova. Slična gljiva je i Hellvela Crispa, čija je drška izbrazdana spolja a u unutrašnjosti je podeljena na kanale. Veoma ju je teško razlikovati od običnog smrčka, koji isto tako ima nepravilno raspoređene i duboke jamice, pa prolazi i kroz iste boje.
Literatura
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor