STRUČAK
Stručak je ponekad samostalan deo gljive, često je srastao sa drugim delovima, a neke ga gljive uopšte nemaju. Spoljni izgled gljive prilično zavisi o mestu gde je stručak pričvršćen za klobuk, bilo da je to u sredini, ekscentrično ili sa strane. Veličinu stručka najbolje ćemo prikazati njegovom visinom i debljinom u centrimetrima. Po spoljnom obliku stručak je valjkast, konusan, trbušast, vretenast, sužen prema gore ili prema dole, zašiljen ili zadebljao prema dole, ravan, savijen ili iskrivljen. Za brojne vrste gljiva karakterističan je oblik donjeg dela stručka, jer može biti gomoljasto zadebljao, korenasto izdužen ili ga okružuju ostaci spoljnog ovoja (ljuska ili volva, bradavičasta zadebljanja, ivice). Površina stručka može biti glatka, rupičasta, suva, lepljiva, sluzava, naborana, uzdužno vlaknasta, izbrazdana, pahuljičava ili dlakava. Kod rupičavki na stručku posmatramo mrežasto isprepletena vlakna, njihov oblik, gustoću i boju, veličinu i pravilnost petlji. Dobar su znak za raspoznavanje i ostaci zastorka ili koprene na stručku. Karakteristični su broj venčića, njihova konzistencija, te oblik i boja. Venčić je prirastao uz stručak ili je slobodan, pa ga možemo pomerati nagore i nadole. Venčić je mnogo puta gladak, osobito odozdo, a odozgo često ima zrakaste otiske listića koje je prekrivao dok je gljiva bila mlada. Na preseku posmatramo da li je stručak pun ili šupalj, pregradasto šupljikav ili sunđerasto šupljikav.
