Otrusina - otisak spora
Pojedine spore (truske) koje dozrevaju u trusištu, suviše su malene da
bi smo ih videli golim okom. Međutim, kad se iz trusišta prospe deblji sloj
spora, vidimo ih kao otrusinu. S truskama je slično kao s česticama prašine. Na
površini stola sitne čestice prašine ne vidimo svaku posebno, ali ih zapažamo
kad se stvori deblji sloj. Boja otrusine pouzdan je znak za raspoznavanje
pojedinih vrsta i grupa gljiva. Na zrelim gljivama trusište često poprima boju
dozrelih spora.
O otrusini moramo misliti već prilikom branja gljiva. Moramo,
naime, sprečiti da se pomešaju otrusine raznih vrsta gljiva. Zato se pojedine
gljive ne smeju međusobno dodirivati. Čim ih otkinemo, svaku posebno zamotamo u
mek čist papir. Kad dođemo kući, odsečemo klobuk, položimo ga sa trusištem na
dole na čisti beli papir pa ga preko noći ostavimo na ravnoj podlozi. Da se ne
bi osušio, klobuk pokrijemo ili ga zajedno sa papirom stavimo u providnu
plastičnu kesicu. Do narednog dana zrela gljiva će prosuti toliko truski da ćemo
moći posmatrati njihovu boju. Možda bi neko mogao pomisliti da će se bele truske
bolje videti na tamnom papiru. Ipak, kad su spore bledih boja, bolje se
zapažaju na belom papiru, jer obojeni papir ponekad stvara pogrešan utisak o
njihovoj boji. Zbog toga mikolozi u ovu svrhu preporučuju upotrebu belog papira,
a nisu prikladni ni staklo ni celofan.
