Opis i građa:
Ohridska pastrmka se razlikuje od potočne po pljosnatom telu, maloj glavi i zvezdastim sivim pegama po telu. Boja mesa je kod nekih bela, a kod nekih ružičasta.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Ohridska pastrmka je endemna riblja vrsta na Balkanu i u Evropi.
Ona je najbliži predak vrstama koje su živele na tom području još
od perioda tercijara.
Stalno boravi u Ohridskom jezeru. Danju je u dubini i na mestima udaljenim
od obale, a na površinu se diže tek uveče, kada lovi mušice
sa površine. Ponekad priđe do same obale, u plićak, tražeći
hranu na podvodnom bilju. Ohridska belvica nastanjuje samo najdublja mesta
u jezeru (do 200 m) i mresti se zimi kao potočna pastrmka. Sve ređe se lovi,
pa se pretpostavlja da joj preti izumiranje.
Razmnožavanje:
Ohridska pastrmka se javlja u tri podvrste:
- Balcanicus (letnica), mresti se zimi.
- Typicus (struška pastrmka), mresti se takođe zimi.
- Aestivalis (ohridska belvica), mresti se leti.
Mresti se od marta do maja, a melezi nastali ukrštanjem potočne i ohridske pastrmke po telu imaju naizmenično raspoređene crvene okrugle i sive zvezdaste pege kao letnica.
Mamci i pribor za lov:
Lovi se mušicama i malim varalicama jer ima mala usta.