Ribica - slatkovodne ribe Balkana

Opis i građa:

Što se tiče građe nešto je &353;ira i snažnija od potočne pastrmke. Telo, uključujući i peraja, prekriveno je tamnim pegama (vidljivim i na leđnim i analnim i repnim perajima) i vretenasto, kao i u svih članova porodice Salmonidae. U poređenju sa pastrmkom potočarkom ima vitkije telo prekriveno brojnijim i malim krljuštima kao i manju glavu koja se završava nešto manjim ustima. Leđa su tamnozelene boje, a po bokovima (koji ponekad srebrnasto svetlucaju) se pruža šarena linija duginih boja koja vuče na crveno, od škržnog poklopca do repne peteljke (zbog čega je u nekim jezicima zvana "pastrmka duginih boja") a boja linije zavisi od veličine jedinke i od staništa. Trbuh je beo, a ponekad žućkast ili ružičast. Zbog toga je zovu i ružičasta pastrmka.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Poreklom je iz Amerike (Kalifornija, Kanada, Severna Amerika). na naše prostore stigla je 1893. godine kada su njome poribljene neke naše vode. U postojbini je predmet velike strasti i dubokog poštovanja zbog izuzetne ratobornosti i veličine koju može dostići. Ubrzo se privikla kako u rekama tako i u jezerima, a živi životom naše potočarke. Masovno se gaji u ribnjacima uglavnom zbog toga što dobro podnosi temperaturu i do 25º, i tako je Francuska postala najveći evropski proizvođač pastrmke. Nikad se nije potpuno privikla na te prostore. U prirodi se razmnožava samo na tačno određenim mestima, prvenstveno u Pirinejima. Ne zadržava se u otvorenim vodama. Manje je zahtevna od potočarke u pogledu količine i temperature vode. U nekim vodama postiže maksimalnu težinu i do 10kg, ako ne bude ulovljena, budući da je velika grabljivica i nasrće na sve mamce. Trofejima se smatraju i tri puta manji primerci. Prosečna lovna težina je od 200 do 900 grama. Kao mala hrani se planktonom i sitnim vodenim životinjama, a kasnije prelazi na krupniju hranu. Kad ostari, postaje grabljivica i drugoj ribi ne dozvoljava da dođe do hrane. U njoj i njenim rođacima krije se proždrljivac vrlo hitrih, ali i gracioznih pokreta. Najduže boravi u sredini vodene površine, gde se stalno vrti u krug -- čas na dnu, čas na površini, čas između dva vodena sloja. U rekama traži dublje zone i pretražuje sve skrivene kutke svog novog staništa. Kako vreme odmiče, ima tendenciju spuštanja nizvodno. Od rođenja u uzgajalištu, kalifornijske pastrmke žive zajedno, više ili manje stisnute jedna uz drugu. Kad ih puste na slobodu, ta im navika ostane. Retko žive same. Njihov instinkt grupe, koji su stekle tokom odrastanja, suviše je jak. Kada se nađu u prirodnoj sredini, jedu gotovo sve što nađu; larve i najrazličitije insekte, crve, rakove, mlađ i manje ribe... Pecaroši im nude znatno originalnije mamce, kao što su granulati, proizvod koji najbolje poznaju jer su ga konzumirale od najranije mladosti.

Razmnožavanje:

U postojbini se razmnožava u trećoj godini života za ženke, a u drugoj godini za mužjake. Mresti se u rano proleće (mart [čak i novembar]-april), pa sve do maja, u gornjim delovima reka prema temperaturi vode (10^oC do 15^oC) Tada po telu dobija još izražajnije boje, tzv. mresni osip, kada postaje prava lepotica. U to vreme menja i boju mesa i dobija jači riblji miris. Izleže od 500 do 5.000 jaja. Kada ih mužjak oplodi, inkubacija traje dva do tri meseca, a ponekad i više, u zavisnosti od temperature vode. Mlađ raste brzo, hraneći se insektima i njihovim larvama. jajašaca, a polno je zrela izmedu druge i treće godine kad je dugačka 20-25cm.

Mamci i pribor za lov:

Kalifornijska glavatica je cenjena jestiva riba i veoma žilav borac, bori se za slobodu po svaku cenu, pa nekada zna iskočiti iz vode i metar u visinu. U tom slučaju potrebna je velika opreznost prilikom izvlačenja na obalu. Uspešno se lovi na prirodne mamce (glistu, crve, kućnu muvu) a što se tiče varalica, preporučuju se mepps-ovi(0-1.), debljina najlona je 0,25 - 0,33mm i vobleri manjih dimenzija.