Opis i građa:
Jezerska pastrmka ima vrlo sitne krljušti, koje čvrsto naležu na telo, pa ih je stoga teško uočiti. Prvi zrakovi u grudnim, trbušnim perajama, kao i u podrepnom peraju su bele boje. Leđa su zelenkasto-crne boje, bokovi tela srebrnkasti, a trbuh je beo. U periodu mrešćenja, boja tela se donekle menja. Na telu postoje retko raspoređene krupne rozikaste pege u obliku slova iks. Jedinke ove vrste mogu da narastu do 100cm, ali su obično manje od pola metra. Mogu dostići težinu do 10 kg, i starost do 15 godina.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Jezerska zlatovčica živi u moru, a za vreme mresta migrira u slatke vode. Međutim, postoje i nemigratorne slatkovodne forme, kao one koje su naseljene u Bohinjskom i Velikom Plivskom jezeru. Živi na planinskim jezerima do 1800m nadmorske visine; mlade pastrmke više se zadržavaju na površini, blizu obale, a starije u dubini do 40 m. Mladi jedu insekte, a odrasli su grabežljivci. Ona je tipični stanovnik hladnih i kiseonikom obogaćenih voda. Iako pretežno stanuje u jezerima, moguće je naći je i u rekama. Zadržava se u blizini obale, uz ušća reka. Putujući rijekom uzvodno preskače prepreke. Cenjena je riba za prehranu, ali je štetna za druge divlje ribe.
Razmnožavanje:
Polno sazrevaju u starosti od 3 do 5 godina pri dužini od 50-60cm. Mresti se u gornjim tokovima pritoka. Peskovitom i šljunkovitom dnu jezera, od oktobra do januara. Uz obalu polaže 3000 do 6000 jaja. Razvoj embriona u jajnim opnama traje 65 do 72 dana.
Mamci i pribor za lov:
Hrani se licinkama insekata, crvima, a kad odraste postaje grabljivica