www.pcelica.co.yu
Opis i građa:
Moruna je najveća slatkovodna riba naše zemlje. Postoje podaci da su lovljene morune teške 2000 kg i dugačke 9 metara. U današnje vreme primerci su nešto manji. Moruna može da živi duže od 100 godina. Meso morune je vrlo ukusno. Zahvaljujući veličini ovih riba i ogromnoj količini jaja koja stvaraju ženke(preko pet miliona komada) već vekovima se od njene ikre se pravi kavijar i ona se ne može uzgajati u slatkovodnim ribnjacima, jer deo svog života provodi u moru. Pored kavijara u lovištima moruna izrađuje se riblji lepak. On se pravi od ribljih mehurova i nekada je predstavljao veću vrednost i od samog kavijara.
Moruna ima telo, umesto krljuštima, pokriveno sa pet redova koštanih plocčica (po tome su dobile ime štitonoše). Skelet im je uglavnom hrskavičav samo što se u predelu lobanje obrazuju koštane ploce. Broj dorzalnih ploča se kreće od 9 do 17, lateralnih od 37 do 53, ventralnih od 7 do 14. Telo im je vretenastog oblika, dok je repno peraje heterocerkalno(asimetrično), nagore povijeno kao i odlevci. Morune nemaju posebne leđne bodlje kao bihiri, ali je nesumnjivo da i one vode poreklo od istih drevnih paleonscida. Glava je ka napred oštro izvučena, pa se usta nalaze na donjoj strani glave i u njima nema zuba. Moruna spada u retke ribe koje imaju gustativne pupoljke na spoljnoj strani usta. Verovatno je da i ovi gustativni pupoljci učestvuju u pronalaženju hrane. Ispod usta polaze četiri dugačka brka, koji, zbog slabo razvijenog čula vida, predstavljaju glavne čulne organe koji im, kao detektori mina, pomažu u traženju hrane, školjki i drugih mekušaca.
Navike, stanište, rasprostranjenost:
Morune su ribe umerenih voda i sreću se samo na severnoj hemisferi. Njihov zoogeografski centar je područje centralne i istočne Evrope koje se proteže i u Aziju. Moruna naseljava vode Kaspijskog, Crnog i Azovskog mora. Ima je i u istočnom delu Sredozemnog mora i njegovim slivovima. Najveća od svih moruna, džinovska moruna Huso huso, zivi u reci Volgi. Do izgradnje đerdapske brane dospevala je i u gornje tokove Dunava. Danas je to nemoguće i nalazimo je u donjem toku ispod Đerdapa. Izgradnjom brane, melioracijom i zagađivanjem voda ta riba je danas ugrožena, pa se pristupa veštačkom uzgoju i poribljavanju. U poređenju sa drugim ribama, moruna se veoma sporo hrani. Pored toga, hrana koju ona jede je sitna u poređenju sa njenom veličinom, te stoga mora utrošiti mnogo vremena u traganju za hranom. Grabljivica je, hrani se sitnom ribom, ređe mekušcima i rakovima.
Razmnožavanje:
Moruna žive uglavnom na morskom dnu, ali za vreme razmnožavanja migrira u slatke vode (anadromne vrste). Ovaj put je često veoma dug tako da iznosi od nekoliko stotina do hiljadu kilometara. Ova pojava ukazuje da su reke primarno stanište ovih riba, iz koga su kasnije prodrle u mora. Ženke polažu veliki broj jaja koja se prilepe za kamenje na mestu mresta i tu se i oplode (spoljašnje oploĐenje). Posle izleganja iz jaja mlade jedinke migriraju nizvodno u more. (deo o razmnožavanju je preuzet sa Wikipedije)
Mamci i pribor za lov:
Moruna se sem udicom, može loviti i mrežama, pampurskim strukovima i drugim alatima privrednog ribolova. Kao primama za mrenu najčešće se koriste mesni crvići, kasteri, kuvana zrna konoplje i zrnevlja žitarica. Na žalost, istorija lova na morune svedoči o čestim proterivanjima koja su dovela do smanjenja kako veličine tako i broja ulovljenih riba. U nekim slučajevima morale su da se primene drastične mere, kao što je potpuna zabrana ribolova.
