Otrovni med

Otrovni med sadrži otrivnu materiju acetilandromedol, koja se nelazi u nektaru i polenu rododendrona, azaleje, andromede i tripetalije (sve iz por. Ericeaceae), kao i u nekih drugih vrst. Izaziva glavobolju, ošamućenost, otežano disanje, povraćanje i sl., i zbog toga se naziva još i "pijani med". Za pčele nije uvek štetan. Poznat je slučaj masovnog trovanja medom, koji je opisao drevni grčki vojskovođa i pisac Ksenofont u tadašnjoj Kolhidi (pomorski krajevi današnje Gruzije). Vojnici koji su jeli med ispoljavali su znake jakog trovanja, koji su posle 3-4 dana prošli, ali su neki vojnici umrli. Ima podataka trovanja medom u SSSR-u, Japanu, SAD i Engleskoj. U Bugarskoj su bili utvrđeni slu269;ajevi slabog trovanja medom u Strandže. U Jugoslaviji pojave trovanja medom nisu tačno utvrđene, ali se u ranijoj literaturi pominju. Međutim, od svih biljaka koje si otrovne za životinje i čoveka ne dobija se i otrovan med.

Otrovne materije u medu su isparljive; pri dužem čuvanju u otvorenim sudovima (prekriven samo gazom) u normalnim uslovima one postepeno iščeznu. Otrovni med se može učiniti upotrebljivim po bržem postipku - zagrvanjem na 46º celzijusa pri sniženom vazdušnom pritisku u vakumu.

Pčelarska enciklopedija