BUKOVAČA (Pleurotus ostreatus)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Pleurotaceae / rod-Pleurotus
slika je sa sajta Tom Volk's Fungus
- KLOBUK
- 7-23cm, u obliku ostrige, jezika, polulevka ili lopatice, dakle mahom ekscentričan i nepotpuno kružan, osim pojedinih primeraka koji stoje u sredini grma, na gornjoj strani panja. Rub podvrnut ili barem nadole zaobljen. Debela kožica čini se masnom i glatkom, iako često kao da su zrnca ispod nje; lako se da zguliti celom dužinom. Crnoljubičast, crnosmeđ, smeđ, sivosmeđ ili siv, u mladosti plavičast. Po udubljenom temenu često belobrašnast ili magličast.
- LISTIĆI
- Vrlo nisko silazni i prema tome se crtkasto produžuju niz stručak, i do 4cm ( gotovo do dna stručka), razmerno gusti i tanki, široki 4-8 mm; beli, svetlokrem ili sivi, ponekad i sa plavičastim odsjajem. Većinom račvasti ili anastomozirani.
- OTRUSINA
- Bledokrem, bledoružičasto ili slaboljubičasta.
- STRUČAK
- 1-6\1-2,5cm, ponekad se uopšte i ne razvije; vrlo ekscentričan do lateralan (sasvim postrance prelazi u klobuk), nadole uži, zakrivljen da bi klobuk stajao vodoravno, beo i zrnasto-brašnast (barem pri vrhu), prema dnu gotovo pamučasto obložen. Pun i tvrd. Većinom srastao s drugima zahvaljujući zajedničkom " korenu".
- MESO
- Tanko, osim iznad stručka, elastično, starenjem sve tvrđe, počevši od stručka, dok ne postane kao pluta. Belo. Ukus ugodan, miris "gljivlji" sa dodatkom na anis ili brašno, a kad se počne kvariti- na plesan.
- MIKROSKOPIJA
- Spore hyaline, neamyloidne, granulirane, izduženo elipsoidne i gotovo cilindrične, 7,5-11,5\2,8-4µ. Oštrica bez cystida.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Na najrazličitijem listopadnom drveću, često i kao parazit, u gustim i brojnim grmovima (ako je primerak jedan jedini, najverovatnije se radi o var. spodoleucus. Najradije na bukvama, topolama i orasima, zatim na vrbama, bagremima i jablanovima, ponekad se nađe, naročito u Dalmaciji, i na dudu, a retko na četinarima, javoru i bazgi. Nije to baš česta vrsta, u mnogim krajevima treba preći na kilometre dok se naiđe na jedno jedino drvo ili panj s njome. Može sa gajiti i na slami nekih žitarica. Na takvim podlogama ciklus gajenja traje od 2-3 meseca. Najviše uspeva u Sloveniji, zatim u Gorskom Kotaru, te oko Samobora i Zagreba (tu i po vrtovima).
- DOBA
- X-III, dakle zimska vrsta, no neki varijeteti izbijaju i u proleće (salignus), a neki i u toku leta (pulmonarius).
- JESTIVOST
- Vrhunski ukusna gljiva, sve dok ne "odrveni" (tvrđi delovi bliže stručku i sam stručak mogu se odseći i odbaciti). Najukusnije su pržene kao odrezak, zatim ukiseljene i dinstane, i pohovane.
- SLIČNE VRSTE
- Zahvaljujući njenim
bojama, veličini, grmolikom rastu, rasprostranjenosti na drvetu, pa i
obliku, bukovači mogu nalikovati mnoge nejestive "gube",
čvrstocevke, polyporaceae, koje imaju cevčice ispod klobuka,
a ne listiće kao bukovača. I druge, koje imaju listiće tvrde su kao pluta
ili gotovo kao drvo pa ih je lako prozreti.
Bukovača je veoma varijabilna vrsta, prema tome su mnoge rase dobijene veštačkim ukrštanjem. Lako se može uzgajati na najrazličitijim supstratima, i putem micelija i putem spora, pa se i u prirodi srećemo s više varijeteta.
Letnja bukovača, var. pulmonarius, svetle boje klobuka, u kožnoj, krem, oker ili beloj nijansi; raste čak i za vreme najvećih letnjih vrućina. Var. spodoleucus je takođe gotovo beo, raste pojedinačno, mahom na vrbi, sa središnje postavljenim stručkom i kružnim, ali valovitim klobukom. Var. columbinus je lepe golubije plave boje, sivkasto-, čelično- ili zelenkastoplave, sa žućkastim ili smeđim temenom; uspeva na četinarima, ali i na topolama, jablanovima. Var. salignus je jednoliko svetlosmeđ i javlja se na vrbama. Var. glandulosus ima po oštrici listića bela zrnca i najčesće ga zatičemo na orahu. - LEKOVITA DEJSTVA
- Ona sadrži sve esencijalne amniokiseline, sa izuzetkom triptofana, zatim
vitamine: B1, B2, B5, B6, B7, vitamin P i mnoge minerale. Pored proteina,
sadrži i veliki procenat ugljenih hidrata i samo oko 4% masti.
Glavni nosioci lekovitosti kod pečuraka su složeni šećeri - polisaharidi. Među njima, najvažniji je Beta 1,3/1-6-glukan, koji se nalazi i u bukovači. On pomaže snižavanju nivoa holesterola i triglicerida u serumu, inhibitor je tumora.
Antitumorna aktivnost ovog Beta-glukana je izuzetno snažna. Ona se ispoljava na zaustavljanju rasta tumora, bilo da se gljiva kao takva konzumira ili da se koristi ekstrakt.
Stimulacija imunog sistema posredstvom Beta-glukana u sprezi sa određenom terapijom znatno skraćuje vreme bolesti i daje mnogo veće šanse za oporavak.
Koristi se za ublažavanje bolova i relaksaciju mišića, u lečenju lumbaga, ukočenosti ekstremiteta i tetiva, kao i za lečenje loše cirkulacije.
