Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Obična puza, Medenjača
(Armillaria mellea) (Vahl:Fr.) Kummer. 1871;
(Armillariella mellea) (Vahl: & Fl. Dan ex Fr.) Karst.

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Tricholomatacae / rod-Armillaria

Obična puza, Medenjača - Armillaria mellea
© Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor

KLOBUK
5-15 cm, poluloptast, ispupčen, potom spljošten i na kraju ravan sa blago izdignutom sredinom. Ivice su u početku podvijene, potom ravne a u starijih primeraka mogu biti talasaste i sitno naborane. Kod mlađih primeraka ivice su izvijene na dole. Suv ili lepljiv; boja veoma varira od žutosmeđe do crvenosmeđe, što zavisi od vrste drveta na kome raste, no najčešće je medenožut. Stariji primerci su žuto-braon boje. Mogu,ali ne moraju imati sitne tamne pegice. Mlađi primerci su u sredini tamniji,a ka ivicama sve svetliji. Gladak, ili sa nešto tankih, tamnih krljušti koncentrisanih oko centra i nejasno radijalno raspoređenih. Ivica klobuka je svetlije boje od sredine. S obzirom da rastu u snopovima, gljive koje su ispod, u mogu biti bele po klobuku od spora koje su otpale sa gornjih primeraka. Klobuk je krt,puca,a pokožica se ne da odvojiti. Ivica klobuka je izbrazdana od listića ispod.
LISTIĆI
Uski, prilično gusti, nejednake dužine, 5-10mm širine. Pričvršćeni uz stručak niz koji rastu. Najpre su beličasti zatim žutosmeđi a kod starijih gljiva i crvenosmeđi. Ponekad menjaju boju kada se oštete.
OTRUSINA
Bela,ali nije obiljna kao kod jablanovače na koju podseća.
STRUČAK
10-20 cm dugačak; 1-2 cm debeo; vitak, valjkast,uzdužno tekstiran, isprva pun, kasnije šupalj; špicast pri dnu zbog načina rasta (sa jednog mesta kreće i po desetak primeraka); gladak, tvrd i vlaknast; gore svetliji i uzdužno naboran, dole sve tamniji, uzdužno naboran i pahuljičav. Ima belu koprenu koja štiti listiće u mladosti a stalan prsten kada se klobuk otvori. Dole je crvenkast do bordo braon boje,a oko prstena je svetliji. Između prstena i klobuka je bordo braon boje. Prsten visi na dole,sa gornje strane je krem,a od dole je limun- žute boje. Stručak je nepomičan iznad prstena i kanalisan uzduž od produžetaka listića.Kod većih primeraka donji deo je zadebljan. Po stručku može biti žutih vlakana ispod prstena. Iznutra je beo. Suv je, presavija se u gornjoj polovini. Puca na prelomu, ali ipak je žilav.
MESO
Prilično čvrsto; beličasto. Ukus sirove gljive je gorkast; miris prijatan na gljive. U stručku beličasto, vlaknasto i tvrdo.
MIKROSKOPIJA
Elipsoidne, glatke, neamiloidne, 7-9 5-7 µm. Basidiumi nemaju bazni spoj.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Patogena i parazitira na listopadnom drveću izazivajući belo meko truljenje i u žbunovima . Prorasla je kroz domaćina, a prelazi sa drveta na drvo, pomoću dugog crnog rizozoma; Plod se tipično pojavljuje u velikim skupinamana drvetu u jesen nakon kiša. Takođe raste i kao saprofit na panjevima ili slomljenim deblima. Iz istog proističe i po 5 primeraka. Hoće i na zarasla korenja.
"Izuzetno je izdašna. Sreće se skoro u svim šumama, i nadmorskim visinama. U literaturi je zabeleženo da je na 4 kvadratna metra nađeno 1642 ploda" [3]
DOBA
Jesenska gljiva. Od septembra do novembra. U jesen 2007. (sredina oktobra) praktično nije bilo hrastovog panja u Karapandži - Gornje Podunavlje, na kome nije bilo manjeg ili većeg busena ove puze.
JESTIVOST
Uslovno jestiva vrsta. Ako se dobro pripremi, mnogi je smatraju kao dobru jestivu. Dakako, njena identifikacija nije tako jednostavna kako se nekad mislilo, s obzirom na velike sličnosti u rodu puza (no nema podataka o tome da je bilo koja od puza otrovna). Važnije je znati da su puze jedna od vrsta gljiva koje kod nekih ljudi mogu izazvati povraćanje jer je teže svarljiva. Ako puze jedete prvi put, bolje je pojesti par šeširića kako biste saznali da li spadate u tu grupu ljudi. Pre upotrebe treba ih prokuvati barem desetak minuta a zatim su spremne za upotrebu. Koriste se samo klobuci mladih gljiva. Vodu u kojoj ste kuvali puze prospite.
"Drščica nije za upotrebu. Gljiva se može koristiti na sve načine, čak i sušena. Najprijatnija je ukiseljena, mada je tada sluzava što mnogi ne vole. Ta želatinozna masa može se pre upotrebe donekle oprati u hladnoj vodi." [3]
NUTRICIONISTIČKE VREDNOSTI
"Medenjača sadrži visok procenat aminokiselina, belančevina i vitamina PP, pa u odnosu na druge gljive, po tim osobinama, zauzima prvo mesto. Takođe sadrži i korisne mikroelemente kao što su cink i bakar." [3]
SLIČNE VRSTE
Slična joj je četinarska puza, Armillaria obscura koja ima nečto tamniju boju klobuka i nešto manje klobuke, slabiji prsten i nešto veće spore i raste na zimzelenom drveću. Od ostalih puza se razlikuje po šiljastom stručku i osobini da iz jednog mesta raste po desetak primeraka.
Literatura: Sajt Mushroom Expert
Literatura: [3], [4]
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor