Sušenje gljiva
Za sušenje su pogodni smrčci, vrganji, pečurke, mrtvačke trube(a moja iskustva nisu loša ni sa jablanovačama, zekama i lisičarkama). Gljive se pre sušenja ne peru, već čiste od zemlje i drugih nečistoća. Trula mesta se seku i bacaju. Smrčci se obično nižu na konce i iznose na sunce. Suvi su onda kada lepo zvone i kada su lomljivi. Da bi sačuvali dobru, prirodnu boju. Ne smeju biti izloženi čestim promenama temperature i vlažnosti. Takođe je dobro pri sušenju voditi računa da se gljive ne dodiruju, jer će na tim mestima ostati duže vlažne i potamneti. (Dobar način za sušenje smrčka je vešanje o zategnuti konac: treba zarezati drščicu gljive ukoso i jednostavno je okačiti kapicom na dole. Na taj način se može kontrolisati svaki plod.) Vrganji se režu na trouglaste ili pravougaone kriške debljine do 4mm. Pogodni su stariji i veći vrganji. Gljive se najbolje suše na suncu na caršavima, uz povremeno okretanje, ili u hladovini na jakoj promaji. Gljive se u toku večeri unose u zatvorene prostorije. Sušenje na jakom suncu traje oko jedan dan. U sušarama gljive se prvo suše na nižoj temperaturi (40ºC), a zatim na višoj(između 60-70ºC).
Napomena: Suve gljive moraju da imaju lepu prirodnu boju. Vlažnost mora biti između 12 i 14%. Gljive se čuvaju na suvim mestima u adekvatnoj ambalaži. Ako se ovlaže, brzo će se uplesnjiviti. Takođe treba kontrolisati da ih ne napadnu voćni moljci. Dobro osušene gljive mogu da se čuvaju više godina. Od 10kg sirovih gljiva dobija se oko 1200g suvih.
